У оквиру Културног лета Центар за културу ће 05. јула, пригодном Академијом обележити 90. година од рођења академика и 
песника Стевана Раичковића.. године. Академија ће се одржати у Завичајној галерији Центра за културу са почетком у 12 часова. Беседу о Стевану говориће песник Мирослав Максимовић а његове стихове глумица Верица Милошевић.
Стеван Раичковић, један од највећих литерарних ствараоца у српској књижевности рођен је у Нересници крај Кучева 05. јула 1928. године
Biografija: pesnik Stevan Raičković
Stevan Raičković (Neresnica kod Kučeva, 5. jul 1928. – Beograd, 6. maj 2007.) je bio srpski pesnik i akademik.
Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta“.
Raičković je bio urednik u „Prosveti“ do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981.
Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen.
Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta“ Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine.
Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.
Poezija: Detinjstvo (1950), Pesma tišine (1952), Balada o predvečerju (1955), Kasno leto (1958), Tisa (1961), Kamena uspavanka (1963), Prolazi rekom lađa (1967), Zapisi o crnom Vladimiru (1971), Zapisi (1971), Slučajni memoari (1978), Točak za mučenje (1981), Panonske ptice (1988), MONOLOG na Topli (1988), Svet oko mene (1988), Pesme (1993); proza: Zlatna greda (1992).
