После дуго времена, јутрос су  се са моста могле назрети камене контуре у кориту Пека… Вода је бистрија. Не много, али делује доста природније него месецима уназад. Питање је колико ће то трајати? Да буде бистра, наравно. И још важније, како системски решити тај проблем? Нико не доводи у питање рад Рудника бакра у Мајданпеку, далеко било, али евидентно је да од када су коп изместили изнад корита Малог Пека имамо констатни проблем са чистоћом воде у Пеку. Не бих да се  понављам, али морам поново навести  речи индијанског поглавице Сијетла из 1854. године да :“rekama morate pružiti negu kakvu biste pružili vlastitoj sestri, bratu…“ Сумњам да би било ко од надлежних из РБМ своје најближе неговао на такав начин…

Различити су приступи у погледу активности које треба предузети да Пек не буде прљавији него што мора. Од оних радикалних ( који би, по скромном мишљењу аутора, највише штете нанели тотално недужним), преко појачавања досадашњих притисака (?) па и до агресивног медијског приступа у гандијевском стилу.

Евидентно је да би у борби за Пек требали сви оставити своје ( мале или веће) личне, политичке и сваке друге разлике које нас деле. Ту не би требало бити места ни за шта друго сем за љубав према чистоћи његове воде и рибљем благу које је у њему од памтивека скривено.

Пек је нешто највредније и најлепше што су нам преци оставили, и  наша је дужност да учинимо све што  можемо  да га следећој генерацији предамо онаквог – каквог смо га примили од претходне.