Продукција Слике живота  почела је снимање  документарног филма о Краку Лу Јордану , јединственом  Археометалуршком  античком комплексу  из III века н.е. који  се налази у атару села Бродица, на ушћу Бродичке реке у Пек. Први кадрови снимљени су на самом  локалитету заједно са наратором Петром Анђелковићем. По речима Дејана Радуловића, власника продукције и редитеља филма,  планирано је да се снимање заврши до краја маја месеца идуће године. Средства потребна за снимање издвојила је Туристичка организација „Кучево“.

„Снимањег филма била би само прва, почетна фаза у рехабилитацији овог немерљивог вредног комплекса. Филм би требало да укаже на изузетну важност које овај археолошки локалитет има не само за Кучево  и  источну Србију, већ и за и за целу државу. Подсећам да је одлуком Владе Републике Србије, Краку лу Јордан добио статус Културног добра од изузетног значаја. Планирамо да комплекс обновимо у мери која ће омогућити да буде доступан туристима из целог света јер је по много чему јединствен у Европи“ рекао је на почетку снимања директор ТО „Кучево“ Небојша Брсановић.

Краку Лу Јордан  је јединствени археометалуршки центар из римског периода, који је од средине III века н. е. па све до краја IV века н.е. био у функцији  металургије злата, сребра, бакра и гвожђа. Утврђење је припадало римској металуршкој области Metalla Aureliana, тако да је долина реке Пек представљала у касноантичком периоду регион од огромног економског интереса. Налазиште је посебно значајан споменик културе у домену историје металургије и један од веома ретких у ЕвропиАр­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште чини античко утврђење које се про­сти­ре на по­вр­ши­ни од 3,5 ha, док је укупна површина са заштићеном околином 19 ha. Утврђење је смештено на јужној падини уског узвишења са стрмим странама, чији бедеми прате конфигурацију тла. На источној страни је бедем ширине 2 м, за разлику од северне стране која је изузетно стрма и неприступачна, где је бедем ужи. На доњем делу налазила се капија. На северозападној страни откривена је унутрашња кула која је такође имала функцију металуршке радионице. Зидови су изграђени од ломљеног камена, шкриљца, који је везиван кречним малтером са додатком речног песка и шљунка.

У утврђењу је од средине III века па све до краја IV века обављана прерада руда злата, сребра, бакра и гвожђа. Истраживањима је откривено да су се унутар бедема налазиле радионице са пећима, просторије за припрему жара и више просторија где су били смештени рудари и прерађивачи руда.

Од покретног археолошког материјала пронађене су алатке, жрвњеви, жишци на високом постољу за осветљавање просторија, новац као и делови керамичког посуђа за припрему хране. Откривене су четири велике посуде – питоси у којима је топљена руда. Све ово данас се чува у Музеју рударства и металургије из Бора.  Могуће је да је у утврђењу постојала и ковачница, у којој је од метала добијеног прерадом, израђиван готов производ, на пример бакарне лампе.

Са туристичког аспекта ово је веома интересантан објекат,  због чега су у плану активности на његовом адекватном уређењу, како би се омогућиле организоване туристичке посете.  Околна природа  је незагађено обиље букових шума са питомим пропланцима и брзим, бистрим планинским речицама. Такође, у близини (11 км) је и Дубочка пећина. Верујемо да би Археолошко налазиште Краку лу Јордан, након адекватног уређења, постало занимљиво и за бројне ђачке екскурзије које се организују у правцу Ђердапа. Тренутно, услед недостатка финансијских средстава, одржавање налазишта не обавља се редовно, тако да су остаци бедема и грађевина су прекривени вегетацијом.

Иначе, одлуком Владе Републике Србије, Краку лу Јордан је 1983. године добио статус Културног добра од изузетног значаја. Осим њега, од античких археолошких налазишта у Браничевском округу овај статус има једино Виминацијум.