Kučevo ima tri vašara. Najveći je onaj koji se održava na svetog Kalinika ( 11. avgusta), drugi je Malo Gospojinski (21. septembar) a treći je u okviru “Homoljskih Motiva”. Iako smo uložili mnogo truda, nismo uspeli doći do verodostojnih podataka od kada se u Kučevu održava vašar na svetog Kalinika i zašto baš na ovog sveca. Ono što sa sigurnušću možemo reći je to da je vašar večno isti. Menjaju se oblici zabave ali suština ostaje ista – svi žele da se što bolje provedu ( doduše pojam provoda se u zavisnosti od starosne dobi razlikuje), prodavci da što više zarade, lica sa margina društva da do nje dođu na ne baš pošten način, curice da privuku pažnju nekih starijih dečaka ( i da se oslobode mama i tetaka koje se uvek nađu tu kad ne treba), momci da dokažu da im mladost ne prolazi uzalud pa izvode raznorazne ludorije, oni stariji koji već decenijama koriste urlap da “teraju kera” po vašarskim šatorima, roditelji u večnoj prepirci sa malom decom o tome kada je dosta vožnje ringišpilom ili nekom sličnom mašinerijom ed cetera ed cetera.
I ove godine vašar na sv. Kalinika je počeo dan ranije.Najpopularnija destinacija u popodnevnim časovima je svakako čuveni „Buvljak“No kako se bližilo veče, polako je počeo da gubi primat..Preko puta njega ,na nešto izmenjenom vašarištu (koje se sad proteže i po okolnim uličicama), sjatilo se mnogo sveta a mesta za parking nema u blizini ni za lek.Mogućnosti za zabavu su stvarno mnogobrojne, ima od svega i za sve i svačiji ukus. Miris roštilja i drugih vašorskih đakonija oseća se čak kod mosta na Peku i tako. Vašar je počeo, trajaće bar dve noći i jedan dan /a možda i malo duže/ a šta se sve na njemu desilo pričaće se bar do sledećeg.
A kako je nekad bilo?
Predratni hroničar starog Kučeva, Milord Nikolić, u svojoj „Monografiji Kučeva i Zvižda“ kaže :
„Stoka, naročito krupna, predstavljala je najkurentniju robu na kučevskim vašarima. Od njenog prometa zavisio je promet svih ostalih roba.Kučevski vašari nisu bili samo veliki pazarni dani, nego i vrsta masovne svetkovine. Na vašar su dolazile čitave porodice, ko peške, ko zaprežnim kolima, dekorisanim lepim ćilimima, a svi svečano odeveni. Na vašar se dolazilo i radi rodbinskog i prijateljskog viđenja, predbračnih dogovora, zabave, provoda, prestiža i raznih vašarskih atrakcija…
Vašarište se naseljavalo 10-15 dana pre, a već uoči samog vašara bi oživelo. Zaposeli bi ga među prvima Cigani čergari, majmunari, mečkari, vračare, prosjaci, pikavičari i sitni lopovi, došli ko zna odakle i kakvim sve „poštenim“ poslom… Uoči samog vašara i u toku noći, pristizao je sve sam „pošten i elitni svet“ – prostitutke, secikese, džeparoši,kockari, naprstkaš, šibiceri, trangefrangeri, ruletaši – sve sam ovejani ološ koji manje više dolazi do seljačke crkavice na nedozvoljeni način. No, i od njih je bilo mnogo opasnijih i svirepijih.Čitav promet stoke, robe i novca bio je pod budnim okom hajdučkih jataka, inicijatora budućih krvavih događaja.
Još popodne, uoči samog vašara, cele noći i jutra tekla su svim prilaznim putevima zaprežna kola i stoka namenjena za prodaju. Nije se moglo spavati od škripe i tandrkanja kole i rike i blejanja stoke.Prodajni prostor je bio sličan današnjem, a uglavnom se sve prodavalo đuture i bez kantara.Luk se prodavao na vence, paprika na stotine, krastavci, patlidžani i bostan na komade.Čak i krupna i sitna stoka se prodavala đuture…Po vašarištu se tiskao ljudski mravinjak neki zbog pazara, stariji su prodavali i kupovali, mladež igrala u kolu, džeparoši i hajdučki jataci pratili devojke i mlade žene koje su oko grla nosile male i velike niske dukata i uramljene hiljadarke… Na sve strane dernjava, reklamiranje robe kroz plehane levke, naročito ispred cirkuskih šatri i ringišpila, uz treštavu muziku. Muzika narodna, raznovrsna, na sve strane, a oko svake igra kolo iznad koga se diže oblak prašine a niz lice igrača i pevača slivaju se potoci prljavog znoja.Od velike galame i muzike, a naročito duvačke, a sviralo ih je i po nekoliko istovremeno, ništa se nije moglo čuti“.
Nije se mnogo promenilo, zar ne?
O Svetom Kaliniku
Sveti Kalinik je rodom iz Kilikije, i nakon što je napustio svoj dom, otišao je da propoveda jevanđelje Na svom putu, u Ankiri uhvatio ga je paganski knez Sakerdona, koji mu je pripretio da će ga mučiti ukoliko se ne pokloni idolima.Sveti Kalinik mu je na to odgovorio: ”meni je svaka muka za Boga moga tako dobro došla kao gladnome hleb”. Nakon strašnog mučenja, knez ga je obuo u gvozdene opanke, sa ekserima unutra i naredio da ga vode u grad Gangarski, jer nije smeo da ga više muči, a kamoli pogubi u Ankiri.
