1. април – Светски дан шале: Дан када је смех обавезан

a5d4fb40-8a1d-454e-ad31-6b8159a1a651
Facebook
Сваког првог априла свет постаје мало мање озбиљно место. Ово је дан када су „лажне вести“ пожељне, када пријатељи вребају прилику да вас насамаре и када се након успешне смицалице ори препознатљиви узвик: „Априли-ли-ли!“
Како је све почело?  Иако нико са сигурношћу не може да каже када је тачно почело обележавање овог дана, постоји неколико фасцинантних теорија:
  • Календарска револуција: Најпопуларнија теорија везана је за прелазак са Јулијанског на Грегоријански календар у 16. веу. До тада се Нова година славила крајем марта (око пролећне равнодневице), а славље би кулминирало 1. априла. Они који су први прихватили јануар као почетак године, ругали су се „застарелима“ који су наставили да славе у априлу, шаљући им лажне поклоне и позивнице на непостојеће забаве.
  • Чосерове приче: Још 1392. године, Џефри Чосер у својим „Кантерберијским причама“ спомиње датум који многи повезују са овим обичајем, што сугерише да је традиција прављења смицалица можда и старија него што мислимо.
  • Библијска симболика: Енглески медији су крајем 18. века пласирали причу да овај дан потиче још од Ноја. Према тој легенди, Ноје је први пут послао голубицу да тражи копно управо 1. априла, али се она вратила празних руку – што је био „узалудан посао“ или прва „првоаприлска шала“.
Није свуда правило исто. Док у већини земаља шале трају цео дан, у Уједињеном Краљевству, Аустралији и Јужноафричкој Републици, постоји „златно правило“: смицалице су дозвољене само до поднева. Ко год покуша да некога превари након 12 часова, сам постаје „априлска будала“ (April Fool).
У Француској се овај дан зове Poisson d’Avril (Априлска риба). Традиција је да деца покушају да залепе папирну рибу на леђа одраслих, а да они то не примете.
Неке шале су биле толико убедљиве да су ушле у анале историје:
  1. Берба шпагета (1957): Чувени Би-Би-Си (BBC) објавио је прилог о швајцарским сељацима који беру шпагете са дрвећа. Стотине људи су звали редакцију питајући како да засаде своје „дрво шпагета“. Одговор редакције је био: „Ставите струк шпагета у конзерву парадајз соса и надајте се најбољем.“
  2. Телевизор у боји (1962): У време када је телевизија у Шведској била црно-бела, један технички стручњак се појавио у вестима и рекао гледаоцима да могу гледати програм у боји ако преко екрана навуку најлонску чарапу. Хиљаде људи су то заиста и покушале.
  3. Сан Сериф (1977): Лист Guardian је објавио додатак на седам страна о измишљеном архипелагу „Сан Сериф“. Сви термини у тексту били су типографски (Бодони, Пика, Горња и Доња верзала), али су читаоци цео дан звали туристичке агенције тражећи карте за овај рај.
    Понекад се 1. априла десе ствари које звуче као лаж, али су истините. Када је Иран 1979. године прогласио Дан републике управо на овај датум, многи су мислили да је у питању политички маркетиншки трик. Слично је било и 2009. године у Данској, када ватрогасци нису одмах изашли на терен јер су мислили да је позив о пожару у школи само првоаприлска неслана шала.
    Без обзира на порекло, 1. април нас подсећа да живот не треба увек схватати преозбиљно. Зато, припремите неку безвредну смицалицу, наоружајте се осмехом и пазите да не завршите са папирном рибом на леђима!

Loading