1703. Умро је енглески научник и проналазач Роберт Хук, који је усавршио барометар, телескоп и микроскоп и први открио ћелијску структуру биљака. Поставио је основни закон теорије еластичности („Хуков закон“).

1707. Умро је цар Аурангзеб, најмлађи син цара Џехана, последњи велики могулски владар Индије. Током његове владавине од 1658. Могулско царство је територијално проширено, али је ослабљено изнутра прогонима хиндуизма и фанатичним ширењем ислама.

1808. Француске трупе под командом маршала Јоакима Мире заузеле су Мадрид.

1847. Рођен је амерички физичар шкотског порекла Александер Грејем Бел, проналазач електричног телефона 1875. Бавио се истраживањем механике говора и 1872. основао је у Бостону школу учитеља за глувонеме.

1861. Манифестом цара Александра II укинуто је кметство у Русији. Више од 47 милиона кметова ослобођено је феудалног односа и добило право да тргује, да се бави занатима и свим пословима у привреди.

1875. У Париској опери први пут је изведена Бизеова опера „Кармен“.

1878. Потписан је Санстефански мировни уговор Русије и Турске којим је Русија покушала да „источно питање“ реши у своју корист и стварањем Велике Бугарске која је обухватила и нека подручја источне Србије, обезбеди превласт на Балкану. Због жестоког противљења европских сила, Србије и Грчке извршена је ревизија Санстефанског уговора на Берлинском конгресу у јуну исте године.

1886. Након српског пораза код Сливнице, Србија и Бугарска закључиле су Букурештански мир. Тромесечни рат који је почео краљ Милан Обреновић због припајања источне Румелије Бугарској, знатно је ослабио краљев положај у земљи.

1918. У Брест-Литовску је потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату. Због унутрашње нестабилности и изостанка подршке сила Антанте, совјетска власт била је присиљена да направи велике територијалне уступке и пристане да Немачкој плати ратну одштету.

1924. Народна скупштина у Анкари укинула је Муслимански калифат и протерала из земље калифа и његову породицу, као део реформи у модернизацији земље председника Кемала Ататурка.

1924. Краљевина Италија је анектирала Слободну Државу Ријеку.

1944. Амерички војни авиони појавили су се изнад Берлина, први пут у Другом светском рату.

1974. У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 људи у турском путничком авиону ДЦ-10, који се срушио близу Париза.

1980. Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио је прве слободне изборе у Родезији (Зимбабве) и потом формирао прву већинску црначку владу.

1988. Умро је пољски виолиниста Хенрик Шеринг један од највећих мајстора виолине 20. века. Афирмисао се међу врхунске виртуозе већ на почетку каријере (1933) и са широким репертоаром од барокне до савремене музике, приређивао концерте широм света. Гостовао је и на Дубровачким летњим играма.

1991. Становници Летоније и Естоније су убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.

1996. Конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара победила је на парламентарним изборим у Шпанији, чиме је окончана 13-годишња владавина социјалистичког премијера Фелипеа Гонсалеса.

1996. Умрла је француска списатељица Маргарет Дирас, аутор више романа међу којима су најпознатији „Модерато кантабиле“, „Бестидници“, „Морнар из Гибралтара“. Написала је и сценариј за филм „Хирошима, љубави моја“.

1996. У експлозији бомбе подметнуте у аутобус у центру Јерусалима погинуло је 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица.

1996. Југословенске власти ухапсиле су Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића, које је Хашки суд осумњичио за ратне злочине почињене у Сребреници у јулу 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић је након истраге пуштен, јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен је на пет година затвора.

1997. Најмање 125 људи је погинуло, а више од 450 рањено када је путнички воз у пакистанској провинцији Пенђаб у пуној брзини излетео из шина.

2000. Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио је ратног команданта снага босанских Хрвата генерала Тихомира Блашкића на 45 година затвора, због злочина које су хрватске снаге починиле над Муслиманима у средњој Босни 1992-94. Апелационо веће смањило је казну Блашкићу на девет година затвора.

2002. Грађани Швајцарске изјаснили су се на референдуму да њихова држава постане чланица Уједињених нација.

2004. Србија је добила мањинску владу на челу са премијером Војиславом Коштуницом, који је лидер Демократске странке Србије (ДСС). Влада је изабрана уз подршку Социјалистичке партије Србије (СПС).

2004. У Француској је законом забрањено ношење муслиманских фереџа у државним школама.

2005. Авантуриста Стив Фосет прва је особа на свету која је летела око света без прекида. Његова летелица је слетела у Канзас (САД) након скоро три дана проведених у ваздуху.

2008. Умро је један од највећих италијанских и светских тенора 20. века Ђузепе ди Стефано, који је наступао у највећим светским оперским кућама, укључујући миланску Скалу, њујоршки Метрополитен и бечку и берлинску оперу. Упамћен је и по дуетима са чувеном грчком оперском дивом Маријом Калас.

2009. Одлуком Окружног суда у Београду рехабилитована је једна од највећих српских глумица Живана-Жанка Стокић, која је за живота била оптужена да је у време Другог светског рата културно и уметнички сарађивала са окупатором.

2010. Умро је писац и сликар Момо Капор („Фолиранти“, „Провинцијалац“, „Уна“, „Белешке једне Ане“…).

2012. Присталице врховног верског вође ајатолаха Али Хамнеија освојиле су више од 75 одсто гласова на парламентарним изборима у Ирану и убедљиво поразиле снаге председника Ахмадинеџада. Државни медији навели су да је на изборе изашло више од 67 одсто од 48 милиона Иранаца са правом гласа.

2016. Током две године грађанског рата у Јужном Судану погинуло је око 50.000 људи, док је 2,2 милиона напустило своје домове због сукоба и глади у тој земљи, према изворима УН.

2017. У Извештају Америчког Стејт департмента о стању људских права у свету за 2016. годину констатује се пад слободе говора и удруживања широм света и отежан рад опозиционих група и активиста за заштиту људских права.

2019. На изборима у Естонији најбољи резултат је постигла опозициона Реформска странка, али су нову коалициону владу два месеца касније формирале Странка центра (социјални либерали), Домовина (конзервативци) и ЕКРЕ (десни популисти и националисти).

2023. Добитник Нобелове награде за мир 2022. Алеша Бељацки осуђен је на 10 година затвора због протеста организованог 2020. године против поновног избора белоруског председника Александра Лукашенка