Догодило се 05. јула

dogodilo se
Facebook

1596. Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.

1811. Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.

1830. У походу на Алжир, Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.

1865. Вилијам Бут ) основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.

1865. У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине – две миље на сат.

1879л Рођен је амерички тенисер и политичар Двајт Дејвис (Дњигхт Давис), министар рата (1925-29). Основао је 1900. тениско такмичење „Дејвис куп“.

1880. Рођен је чешки виолиниста и композитор Јан Кубелик, кога су због виртуозног стила упоређивали са Паганинијем (шест виолинских концерата, Америчка симфонија).

1889. Умро је писац Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности. Писао је песме, културно-историјске чланке, путописе, романе и приповетке и уређивао Српске новине и Српски летопис („Вечити младожења“, „Трпен-спасен“, „Милан Наранџић“).

1889. Рођен је француски писац, сликар и режисер Жан Кокто (Јеан Цоцтеау). Као експериментатор, прошао је кроз све фазе модерне уметности – кубизам, дадаизам, надреализам, а по разноликости опуса сматра се корифејем француског духа („Орфеј“, „Страшна деца“, „Петао и Арлекин“). Члан Француске академије постао је 1955.

1891. Рођен је хрватски песник Августин Тин Ујевић, који је лириком и боемским животом, обележио раздобље између два светска рата у југословенској књижевности („Лелек себра“, „Колајна“, „Жедан камен на студенцу“).

1901. Рођен је руски позоришни редитељ и глумац Сергеј Владимирович Обрасцов, оснивач Државног централног позоришта лутака. Режирао је више од 50 луткарских представа које се сматрају антологијским делима тог позоришног жанра.

1911. Рођен је француски државник Жорж Помпиду , председник Француске (1969-74) након повлачења Шарла де Гола (Цхарлес, Гаулле). Као близак сарадник Де Гола, шеф његовог кабинета и премијер од 1962. до 1968, углавном је следио идеје свог славног претходника.

1932. У Португалу је премијер постао Антонио де Оливеира Салазар који је 1933. завео профашистичку диктатуру, окончану тек 1974, четири године после његове смрти.

1943. Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје, почела је Курско-орелска битка, једна од највећих у Другом светском рату.

1959. Председник Индонезије Ахмед Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктатуру.

1975. Амерички тенисер Артур Еш (Артхур Асхе) постао је први црни победник турнира у Вимблдону.

1975. Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.

1977. У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак  збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута (.

1980. Шведски тенисер Бјорн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.

1994. Палестински вођа Јасер Арафат (Yассер) који је допутовао на Западну обалу после 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.

2001. Власти Македоније и наоружани албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потписан је 13. августа у Охриду.

2002. Умро је легендарни бејзбол играч Тед Вилијамс  један од највећих „бацача“ свих времена и последњи Американац који је постигао 400 „хитова“ за једну сезону.

2003. Две Чеченке активирале су експлозив на рок-фестивалу на московском аеродрому Тушино. Од експлозије је погинуло 16 људи, укључујући терористкиње, а 60 је повређено.

2004. У Индонезији су одржани први директни председнички избори, шест година пошто је окончана 32-годишња диктатура бившег председника Сухарта.

2007. Белгијски кривични суд осудио је бившег мајора војске Руанде Бернара Нтујахага на 20 година затвора због убиства десет Белгијанаца – припадника мировних снага УН и неутврђеног броја цивила Руанде, на почетку геноцида 1994. године.

2015. На референдуму у Грчкој грађани су одбили мере штедње које су понудили међународни кредитори у замену за финансијску помоћ за спасавање привреде.

2018. Осморица Бошњака осуђена су пред Судом БиХ на затворске казне између пет и десет година због ратних злочина почињених над српским и хрватским цивилима у логорима на подручју сарајевске општине Хаџићи од маја 1992. до јануара 1996. године.

 

Loading