1431. године – У Руану је спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, након што је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456. године, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. године проглашена је за светицу.

1498. године – Кристофер Колумбо је испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке (ушће реке Ориноко у Атлантски океан).

1536. године – Енглески краљ Хенри VIII венчао се са трећом женом, Џејн Сејмор, 11 дана након што је погубљена његова друга жена Ана Болен, мајка потоње краљице Елизабете I

1593. године – У тучи у једној лондонској таверни убијен је Кристофер Марло, најзначајнији драмски писац енглеске ренесансе пре Шекспира, аутор драма “Тамерлан Велики”, “Др Фаустус” и “Јеврејин са Малте”.

1640. године – У Антверпену је умро фламански барокни сликар Петер Паул Рубенс. Његово дело имало је огроман утицај на европско сликарство. Међу најпознатијим делима Рубенса налазе се: “Скидање са крста”, “Последњи суд”, “Парисов суд”. Као угледном грађанину повераване су му и дипломатске мисије у Паризу, Лондону и Мадриду.

1744. године – Умро је енглески песник и сатиричар Александер Поуп. Комични еп “Крађа увојка” и сатирична поема “Дунцијада” (О глупости) сматрају се његовим најзначајнијим делима.

1778. године – Умро је француски филозоф, писац и историчар Франсоа Волтер, један од најзначајнијих мислилаца европског просветитељства у 18. веку “Кандид”, “Есеј о обичајима и духу нације”, “Филозофска писма”, “Трактат о метафизици”.

1814. године – Рођен је руски револуционар анархист Михаил Александрович Бакуњин. Због ширења либералних идеја руски Сенат га је 1844. године лишио племићке титуле и осудио на робију у Сибиру, одакле је успео да побегне у западну Европу, где је наставио револуционарне активности.

1848. године – САД и Мексико су ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. године након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.

1876. године – Збачен је турски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату.

1909. године – Рођен је амерички кларинетиста и композитор Бени Гудмен, најпопуларнији џез музичар тридесетих година, назван “краљ свинга”. Свирао је и са симфонијским оркестрима, најчешће дела Беле Бартока и Арона Копленда.

1912. године – Умро је амерички пилот и конструктор авиона Вилбур Рајт, пионир авијације, који је 1903. године са братом Орвилом, извео први лет у историји ваздухопловства.

1913. године – Закључен је мировни уговор у Лондону између чланица Балканског савеза (Бугарска, Србија, Црна Гора и Грчка) и Турске, којим је окончан Први балкански рат. Турска је овим уговором изгубила све балканске поседе, на европском тлу остао јој је само Цариград саоколином.

1918. године – Умро је руски филозоф Георгиј Валентинович Плеханов. Године 1883. основао је у Женеви прву руску марксистичку групу “Ослобођење рада” која је почетком деведесетих уско сарађивала са Лењином. Плеханов се касније критички односио према тактици бољшевика и, сматрајући да Русија није довољно сазрела за социјализам, Октобарску револуцију оценио је као кобну грешку. Најзначајнија дела: “Основна питања марксизма”, “Писма без адресе”, “Уметност и друштвени живот”, “Књижевни погледи В. Г. Белинског”.

1942. године – Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату.

1956. године – Југословенска државно-партијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида са Москвом 1948. године.

 

1960. године – Умро је руски писац Борис Леонидович Пастернак, добитник Нобелове награде за књижевност 1958. године. Највећи успех код публике и књижевне критике донео му је роман “Доктор Живаго”, објављен у иностранству, након чега је избачен из руског Савеза писаца. У СССР-у је “Доктор Живаго” штампан тек 1988. године.

1961. године – Из заседе је убијен доминикански диктатор Рафаел Трухиљо.

1973. године – Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида.

1980. године – Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814. године.

1992. године – Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом.

1992. године – У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама.

1994. године – Умро је српски нуклеарни физичар и хемичар Павле Савић, професор Београдског универзитета, председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981. године. Допринео је развијању процеса нуклеарне фисије.

1995. године – Русија је формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.

1998. године – У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи.

1999. године – У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи.

1999. године – Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице поџемне железнице да се склоне од изненадне провале облака.

2000. године – Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце.

2001. године – На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр и наџорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин.

2004. године – Израелски нуклеарни научник Мордекај Вануну изјавио је да је израелска инвазија на Либан 1982. године утицала на његову одлуку да 1986. године проговори о тајном нуклеарном војном програму његове земље. Он је тада британском новинару Питеру Хоунаму дао фотографије израелског нуклеарног реактора које је објавио “Сандеј тајмс” из Лондона. Агенти Мосада ухапсили су Ванунуа у Риму и пребацили у Израел где је осуђен на 18 година затвора због издаје.

2008. године – Жупанијски суд у Загребу ослободио је Рахима Адемија оптужби за ратне злочине против цивила у војној акцији Медачки џеп, док је другооптужени Мирко Норац осуђен на седам година затвора. Поступак против њих хрватско правосуђе преузело је од Хашког суда.