Широм света, обележава се Дан борбе против хипертензије, ове године је то 14.маја. Циљ ове теме јесте да скрене пажњу грађанима да се редовним мерењем притиска може поставити правовремена дијагноза и одредити терапија, јер је артеријска хипертензија се једна од најчешћих болести данашњице. Сматра се да једна трећина одрасле популације има притисак који би се морао лечити, а овај проценат се мења по регијама у зависности од начина исхране, физичке активности и животне доби. Вероватно да нема особе која бар једном није имала проблем са повишеним притиском, а додатни проблем у лечењу хипертензије представља податак да се терапија узима нередовно и честоу недовољним дозама.
У нашој земљи, према расположивим подацима, од хипертензије болује 46,8 одсто становништва,а све већи проблем с тим имају и млади, односно радно способно становништво , велики удео у томе има свакодневни стрес. Велики утицај на рану појаву хипертензије има И нездрав начин живота – брза и слана храна, гојазност, недовољна физичка активност, пушење, алцохол, седентаран начин живота. Висок крвни притисак може бити изазивач многих компликација и болести – шлога, инфаркта срца, промена на бубрезима, поремећаји срчаног ритма, због чега је веома важно обратити пажњу на превенцију. Као мере превенције се препоручује сат времена шетње дневно, редукцију телесне масе и употребе соли и алкохола, енергетских пића.
Али ако се хипертензија уочи и лечи на време постоји могућност да се спречи и оболевање од других болести срца, саветују стручњаци
Артеријска хипертензија (Повишен крвни притисак)
Артеријска хипертензија (повишен крвни притисак) је, по дефиницији Светске здравствене организације, стање у коме је систолни (горњи) притисак повишен преко140ммХг а дијастолни (доњи) преко 90ммХг. Ова дефиниција се односи на све особе које су старије од 18 година. Може се јавити као изолована систолна или дијастолна хипертензија а најчешће су повишена оба притиска.
Узрок настанка
Хипертензија се најчешће јавља као идиопатска, што значи да се не зна разлог њеног појављивања. У малом проценту (3-5%) хипертензија је последица болести других органа и система. На крвни притисак утичу многи фактори како у организму, тако и ван њега. Крвни притисак повећавају прекомерна употреба соли и течности, гојазност, претерани унос алкохола и кафе, пушење, физичка неактивност.
Симптоми
Повишен крвни притисак је врло често болест која протиче са врло мало симптома, или се они чак и одсутни. Пацијенти са повишеним крвним притиском могу имати врло разнолике симптоме, зависно од тога да ли је још неки систем органа нападнут и оштећен дугогодишњом хипретензијом. Органи који највише трпе и страдају у хипертензији су: срце, очи, бубрези и крвни судови. Не треба сметнути са ума да је хипертензија врло важан фактор кардиоваскуларног ризика и да болесници који имају хипертензију оболевају од коронарне болести десетак година раније од својих вршњака који је немају. Симптоми које најчешће имају болесници са повишеним крвним притиском су: главобоље (нарочито у потиљачном пределу), несвестица, зујање у ушима, нестабилност при ходу, болили сличне сензације у грудима, недостатак ваздуха, осећај убрзаног или неправилног рада срцаи тако даље.
Дијагноза
Дијагноза хипертензије се поставља релативно лако. Веома је важно мерење крвног притиска у кућним условима јер је доказано да пацијенти имају већи притисак код лекара него у кући. Притисак треба мерити по могућству у истом положају, на истој руци и истим апаратом. Болесницима са хипертензијом треба урадити лабораторијске анализе (да се утврди присуство оштећења бубрега), преглед очног дна, ЕКГ, а по потреби и рендгенски снимак плућа и срца и ултразвучни преглед срца. Такође, пацијент треба да буде прегледан од стране кардиолога који ће предложити план испитивања и терапију.
Лечење
Лечење хипертензије се врши двојако. Прва мера је спровођење хигијенско – дијететског режима што подразумева смањење уноса соли и течности, смањење тежине, повећање физичке активности, смањен унос кафе и алкохола. Од немедикаментних мера најважније је да се коригује телесна тежина адекватном дијетом и да се смањи унос соли испод 3 г на дан. Код свих болесника са хипертензијом је важно да се мери тензија и у стојећем ставу ради утврђивања постојања ортостатске хипотензије, јер то утиче на избор антихипертезива и може значити постојање вегетативне неуропатије. У лечењу хипертензије користи се и више различитих група лекова: антагонисти калцијума (Нифелат, Норвасц, Цортисзем Р), бета блокатори (Принорм, Пресолол, Карвилеџ, Биневол, Дилатренд…), АЦЕ инхибитори (Зорцаптил, Еналаприл, Моноприл, Хемоквин, Преџанил, Зофекард….), диуретици (Ласиџ, Хемопрес, Лометазид, Диунорм, Диувер, Едемид форте, Индапрес…), АТ1 блокатори (Диован, Лориста, Ерyнорм, Валсацор, Лотар, Лосар…), блокатори алфа и бета рецептор
