1560. Турске галије натерале су у бекство шпанску флоту под командом војводе Медине у бици у Средоземном мору код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније.

1587. Након 19 година заточеништва погубљена је шкотска краљица Мери Стјуарт, оптужена због учешћа у завери за збацивање с престола енглеске краљице Елизабете I.

1676. Умро је руски цар Алексеј Михајлович Романов, отац Петра Великог, који је током владавине од 1645. до смрти угушио побуне кметова и побуну донских козака под Степаном Разином. Проширио је територију припојивши Русији Украјину до реке Дњепар и источне делове Сибира.

1725. Умро је руски цар Петар I Алексејевич Романов (Петар Велики). По доласку на престо 1682. спровео је, према европским узорима, далекосежне реформе државе и друштва. Ратовима је обезбедио Русији јак положај на Балтику, излаз на Црно море и западну обалу Каспијског језера. Основао је Академију наука, покренуо прве новине („Ведомости“), а 1703. на ушћу Неве подигао је нову престоницу – Санкт Петербург.

1828. Рођен је Жил Верн, француски писац научно-фантастичних романа. Заокупљен научним открићима, далеким земљама и истраживачким подвизима, написао је више од 50 романа међу којима су најпознатији „Пут око света за 80 дана“, „20.000 миља под морем“, „Пут на Месец“, „Пут у средиште Земље“, „Царев гласник“, „Пет недеља у балону“, „Деца капетана Гранта“).

1861. Јужне државе САД одвојиле су се од Уније и основале Конфедерацију држава Америке с Џеферсоном Дејвисом  као председником, што је довело до Америчког грађанског рата (1861-65).

1863. Пруска и Русија склопиле су савез да би угушуле револуцију у Пољској.

1894. Рођен је амерички филмски режисер Кинг Волис Видор. Његов неми филм „Гомила“ сматра се ремек делом светске кинематографије. Велики успех постигао је и филмом „Алелуја“ у којем су главне улоге играли црнци.

1921. Умро је руски револуционар и географ Петар Алексејевич Кропоткин, један од најзначајњих теоретичара анархизма. Године 1872. напустио је успешно бављење науком, пришао Бакуњину у Женеви и посветио се идејама анархизма („Анархија и њена филозофија“, „Велика Француска револуција“, „Записи револуционара“).

1924. Приликом погубљења Гија Џона (Гее Јон) у америчкој држави Невада први пут је употребљена гасна комора за извршење смртне казне.

1937. У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франсиска Франка заузеле су Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника.

1940. Нацисти су у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника.

1942. У манастиру Острог одржана је скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату.

1943. Совјетска армија је у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941.

1963. У Ираку је изведен државни удар. Председник Ирака генерал Абдул Карим Касем је стрељан, а нови шеф државе је постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф.

1975. Совјетски и амерички космонаути су почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“.

1984. На стадиону „Кошево“ у Сарајеву у присуству 50.000 гледалаца отворене су 14. зимске Олимпијске игре. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали су спортисти из 49 држава, највећи број у историји ЗОИ.

1989. У близини атлантских острва Азори пао је амерички путнички авион с италијанским туристима и погинуло је свих 144 путника и чланова посаде.

1992. Чланице Европске заједнице потписале су у Мастрихту, у Холандији уговор којим је ова економска заједница постала и политичко-правна унија (Европска унија).

1993. У несрећи изазваној сударом војног авиона „Сухој“ и путничког „Тупољев“ близу Техерана, погинули су сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона.

1994. Две групе илегалних имиграната („људи из чамаца“), пристигавши до обала САД добиле су различит третман америчких власти – Кубанци су прихваћени, а Хаићани су били присиљени да се врате.

2004. Британски престолонаследник принц Чарлс допутовао је у Иран у својству председника британског Црвеног крста и обишао град Бам, који је крајем 2003. разорен у катастрофалном земљотресу, у коме је страдало 43.000 људи. Принц Чарлс је први члан британске краљевске породице који је посетио Иран од револуције 1979. године.

2005. Умро је Здравко Велимировић, филмски и телевизијски редитељ, члан Црногорске академије наука и уметности, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду. Режирао је филмове „Лелејска гора“, „Дервиш и смрт“, „Врхови Зеленгоре“, „Доротеј“.

2010. Опозициони лидер Виктор Јанукович прогласио је победу на председничким изборима у Украјини, иако његова ривалка Јулија Тимошенко није признала пораз. Међународни посматрачи су изборе оценили као „импресиван пример демократије“ и позвали Тимошенко да прихвати победу Јануковича.

2010. Папа Бенедикт XВИ осудио је злостављање деце од свештеника, поводом масовног сексуалног злостављања у црквеним установама у Ирској и скандала око заташкавања тих случајева рекавши да црква никад неће престати да осуђује такво понашање.

2013. Преминуо је београдски филмски и позоришни глумац Јосиф Татић познат по улогама у тв серијалима „Бољи живот“ и „Грлом у јагоде“, и представи „Шовинистичка фарса“. Играо је у филмовима „Три карте за Холивуд“, „Византијско плаво“, „За сада без доброг наслова“, „Последњи круг у Монци“.

2015. У метежу уочи фудбалске утакмице у Каиру погинуло је 25 људи.

2017. Румунски парламент изгласао је поверење влади после масовних уличних протеста изазваних доношењем указа о ублажавању антикорупцијских мера. Захваљујући вишедневним протестима блокирана је спорна уредба.