1478. Рођен је енглески хуманиста и државник Томас Мор, дипломата и лорд-канцелар Хенрија ВИИИ (1529-32). Пао је у немилост када је ускратио подршку краљу у његовом спору с папом, а 1535. одбио је да призна Хенрија поглаваром енглеске цркве. Након тога је осуђен на смрт и погубљен. Као писац познат је по делу „Утопија“ (1516) у којем је дао визију идеалног друштва.
1792. Аустрија и Пруска су склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге мање европске земље.
1812. Рођен је Чарлс Дикенс, родоначелник социјалног романа, један од најзначајнијих, најутицајнијих и најчитанијих енглеских писаца („Дејвид Коперфилд“, „Оливер Твист“, „Пиквиков клуб“, „Стара продавница реткости“).
1837. Умро је шведски краљ Густав ИВ током чије је владавине (1792-1809) Шведска била у готово потпуној изолацији. Након неуспеха у ратовима с Русијом и Данском (1808), збачен је с престола у официрској завери (1809), после чега је живео у изгнанству.
1863. На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло је 190 људи.
1878. Умро је папа Пије ИX, чији је понтификат трајао 31 годину и 236 дана, најдуже у историји католичке цркве. За време његовог понтификата црквена (папска) држава изгубила је највећи део својих територија, а папа се повукао у Ватикан (1870). Прогласио је 1854. догму о безгрешном зачећу Богородице, а 1870. године о инфабилитету (непогрешивости) папе.
1894. Умро је белгијски произвођач дувачких инструмената Адолф Сакс, који је 1840. изумео музички инструмент назван по њему саксофон.
1913. Црногорска војска и српски Приморски одред почели су у Првом балканском рату напад на Скадар који су држали Турци. Црногорци су у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али су се у мају морали повући, јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији.
1947. Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили су и Јевреји и Арапи.
1962. У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло је 298 рудара.
1964. Популарна британска поп група „Битлси“ први пут је гостовала у САД.
1968. Премијери свих 10 канадских провинција одобрили су нацрт устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским.
1969. Нигеријски авиони бомбардовали су препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло је више од 200 људи.
1971. Жене су у Швајцарској референдумом добиле право гласа.
1984. Амерички космонаут Брус Мекендлс је напустио свемирски брод „Челенџер“ и постао први човек који је „прошетао“ свемиром.
1986. Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао је из земље, окончавши 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи.
1990. Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио је предлог лидера Михаила Горбачова да се укине 70-годишњи монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.
1991. Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен је председником Хаитија, као први демократски изабран шеф државе.
1995. У Исламабаду, у Пакистану ухапшен је Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993, када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено је и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста.
1996. У „Боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло је свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били су немачки туристи.
1999. Умро је јордански краљ Хусеин (Хуссеин), који је владао Јорданом од 1952. Наследио га је син, принц Абдулах.
2000. У Београду је убијен министар одбране СР Југославије Павле Булатовић.
2001. Умрла је америчка певачица и глумица Дејл Еванс, која је са својим супругом, Ројем Роџерсом, играла у 27 вестерн филмова и написала њихову песму „Трагови среће“.
2003. Умро је Аугусто Монтеросо писац из Гватемале и познати мајстор кратке приче, који је 2000. освојио шпанску награду за литературу „Принц од Астурије“.
2010. Умро је академик Михајло Марковић, високи функционер и један од оснивача Социјалистичке партије Србије (СПС), и аутор програмских начела те странке.
2013. Умро је режисер и сценариста југословенске и хрватске кинематографије Крсто Папић, добитник три Златне арене у Пули („Лисице“, „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“, „Мала сеоска приредба“, „Избавитељ“, „Живот са стрицем“).
2017. Немачка, Француска, земље Бенелукса и Италија покренуле су темељни преокрет у будућој интеграцији Европске уније предлажући две категорије чланица и „чврсто језгро“ око евра која ће се темељити на тесном усаглашавању економија, одбране, заштите спољних граница и сузбијања тероризма и илегалне имиграције.