1506. Умро је италијански сликар и гравер Андреа Мантења, најзначајнији представник високе ренесансе у Падови и Мантови, аутор чувених фресака у цркви Еремитани у Падови, уништене у Другом светском рату.

1592. Умро је француски писац и филозоф Мишел Ејкем де Монтењ, обновитељ интелектуалног скептицизма и весник слободне мисли у 17. и 18. веку (три књиге „Есеја“, „Дневник путовања“).

1598. Умро је Филип II, напуљски краљ (1554), господар Холандије (1555), а након повлачења свог оца Карла V (1556), краљ Шпаније, Сицилије и Сардиније. Апсолутиста и фанатични католик својом политиком изазвао је устанак у Холандији, који је довео до независности северне покрајине (1581). Победио је турску флоту код Лепанта 1571, али је поход његове „непобедиве армаде“ (1588) на Енглеску завршио катастрофалним поразом.

1759. Британци су у пресудној бици у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.

1788. Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. Град су основали 1626. холандски досељеници и назвали га Нови Амстердам, а двадесетак година касније заузели су га Енглези и дали му назив Њујорк у част војводе од Јорка, касније енглеског краља.

1819. Рођена је немачка пијанисткиња Клара Шуман, која је концертну каријеру почела у деветој години и постала један од највећих клавирских мајстора 19. века.

1842. Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића који је потом избегао у Аустрију.

1874. Рођен је аустријски композитор Арнолд Шенберг. Као зачетник Бечке атоналне школе, поборник експресионизма у музици и творац новог начина компоновања – додекафоније, битно је утицао на развој музике 20. века (опера „Мојсије и Арон“, симфонијска поема „Пелеас и Мелисандра“, кантате „Гурелидер“ и „Преживели из Варшаве“).

1882. Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.

1908. Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.

1922. У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу – 58 степени Целзијуса.

1923. Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.

1955. СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.

1971. У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.

1977. Умро је амерички диригент пољског порекла Леополд Стоковски. Водио је Њујоршку филхармонију од 1946. до 1950, а 1962. основао је Амерички симфонијски оркестар. Написао је књигу „Музика за све нас“, која је преведена на скоро све светске језике.

1989. У Кејптауну су одржане до тада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.

1991. СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.

1992. Умро је амерички филмски глумац Ентони Перкинс добитник Оскара за филм „Пријатељско убеђивање“.

1993. Израел и Палестинска ослободилачака организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.

1998. На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, САД, а први послератни избори одржани су 1996.

1999. У Београду су умрли доајен српског новинарства Предраг Милојевић и истакнути филмски редитељ Владимир Погачић.

1999. У четвртој великој експлозији, у серији експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.

2000. Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.

2001. Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

2006. Бомбаш самоубица усмртио је у Багдаду 114 особа, улетевши својим комбијем у гомилу шиитских Муслимана.

2008. Београдски универзитет обележио је 200. годину постојања.

2008. Боливијска влада је увела ванредно стање у амазонском региону те земље након сукоба присталица председника Ева Моралеса и десничарских провинцијских гувернера који се противе социјалистичким реформама шефа државе, у коме је најмање 10 људи погинуло.

2010. Удес авиона са 51 путником и чланом посаде који се срушио у Венецуели, преживеле су 33 особе, 14 је погинуло, а четворо се води као нестало. Авион „АТР-42“ авио превозника Конвиаса летео је од карипског острва Маргарита у град Пуерто Ордас.

2010. Трећестепено веће Суда БиХ потврдило је 17. година казне затвора Суаду Капићу, бившем припаднику Трећег корпуса Армије БиХ, проглашеним кривим за злочине почињене у Санском Мосту и убиства четири ратна заробљеника српске националности септембра 1995.

2013. Четири Индијца осуђена су на смрт вешањем због силовања и смртоносних повреда нанетих младој жени у градском превозу Њу Делхија. Случај је изазвао бурно реаговање нације у којој је заташкавање силовања и других врста сексуалних деликата део културе која не охрабрује пријављивање овакве врсте насиља. Под притиском јавности и непрекидних демонстрација, власти Индије су пооштре казнену политику и основале експресне судове за сексуалне деликте.

2015. Утопиле су се 34 особе, међу којима четири бебе и 11 деце, код острва Фармаконис (Грчка) када се преврнуо преоптерећен брод. Спасено је 68 особа, а 30 је успело да доплива до обале тог острва.

2022. Француско-швајцарски редитељ Жан-Лик Годар, отац „Новог таласа“, умро је у 92. години живота. Филмовима „До последњег даха“ (1959) и „Презир“ (1963) направио је револуцију у филмској историји.