На данашњи дан догодило се;

1189. Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону.

1521. Турци су под командом султана Сулејмана II Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију.

1526. У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана ИИ Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудвика ИИ (Лудњик), који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Иван Запоља, а трећи је дошао под власт Хабсбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо.

1619. Рођен је француски државник Жан Батист Колбер, министар финансија краља Луја XИВ од 1661, који је меркантилистичком политиком учинио Француску европском привредном силом.

1632. Рођен је енглески филозоф Џон Лок један од утемељивача емпиризма и либералистичке филозофије, чије је дело пресудно утицало на развој европске филозофске и друштвено-политичке мисли ( „Оглед о људском разуму“, „Писма о толеранцији“, „Две расправе о влади“, „Васпитање“).

1756. Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих ИИ отпочео је Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу.

1820. У Опорту у Португалији је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа ВИ да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца.

1825. Португалија је признала независност Бразила под царем Педром И.

1842. Завршен је први Опијумски рат Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонг Конг да препусти Британцима.

1871. Рођен је француски државник Албер Лебрен, председник Француске од 1932. до 1940. Као последњи председник Треће републике, после нацистичке окупације у Другом светском рату био је присиљен да власт преда марионетској влади маршала Анрија Филипа Петена.

1885. Немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл.

1915. Рођена је шведска глумица Ингрид Бергман, која је светску славу стекла филмовима снимљеним у САД. Добитник је три Оскара за филмове „Плинско светло“, „Анастасија“ и „Казабланка“.

1943. У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница.

1944. На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар ИИ Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михајловићу и позвао војску да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра.

1945. Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана.

1949. СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада.

1960. Јордански премијер Хаза ел Маџали погинуо је у експлозији подметнуте бомбе са још 10 људи, за шта су оптужени терористи из Сирије.

1965. Амерички васионски брод „Џемини В“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у Земљиној орбити.

1975. Умро је ирски државник Емон де Валера, учесник ирског устанка 1916, један од лидера Шин Фејна. Као премијер (1937-48) решио је споразумно многа спорна економска, политичка и војна питања. Председник Републике Ирске био је од 1959. до 1973.

1978. Председник ЦК кинеске Комунистичке партије Хуа Куо-Фенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966.

1991. Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа).

1995. Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације.

1996. Руски авион „Тупољев 154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141).

1997. Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су изврели исламисти у тој земљи.

1999. Становници Источног Тимора су упркос страху од насиља изашли на историјски референдум, на којем се 99 одсто изјаснило за одвајање од Индонезије.

2001. Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја.

2003. У експлозији аутомобила бомбе испред џамије Имам Али у ирачком граду Наџафу погинуло је најмање 80 особа, међу којима и лидер муслиманских шиита, ајатолах Мохамед Бакир ал-Хаким.

2003. У Француској је у прве две недеље августа, током таласа великих врућина умрло 11.435 особа. Од великих врућина које су захватиле Европу тог месеца умрло је близу 20.000 људи.

2005. У налету урагана Катрина који је погодио јужне државе САД највише је страдао град Њу Орлеанс, у коме је живот изгубило 1.330 особа.

2008. Грузија је прекинула дипломатске односе с Русијом због одлуке Кремља да призна грузијске сепаратистичке области Јужну Осетију и Абхазију.

2010. Активирао се вулкан Синабунг на индонежанском острву Суматри због чега је евакуисано више од 12.000 становника. Индонезија лежи на Ватреном појасу Пацифика и има око 130 активних вулкана, а Синабунг се активирао први пут у последњих 400 година.

2015. Мађарска је подигла ограду с бодљикавом жицом на граници са Србијом како би спречила прилив избеглица. Више од 100.000 миграната стигло је током године у Мађарску преко Балкана у покушају да се домогну богатијих европских земаља.

2019. Добитник највећих признања у области уметности, српски сликар и академик Владимир Величковић умро је у 85. години. Представник нове фигурације у сликарству, Величковић је реализовао више од 100 самосталних изложби широм света.