Догодило се 24. јула

Danasnji_dan_4
Facebook

1567. Шкотска краљица Марија Стјуарт (Марy Стуарт) приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена.

1701. Антоан да ла Мот Кадилац (Антоине, Мотхе Цадиллац) основао је на обали реке Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се развио у град Детроит.

1704. Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука (Георге Рооке) преузеле су Гибралтар од Шпанаца.

1783. Рођен је јужноамерички револуционар, војсковођа и државник Симон Боливар. Ослободио је највећи део Јужне Америке од шпанске власти и био први председник Колумбије и Горњег Перуа, који је по њему назван Боливија.

1799. Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира.

1802. Рођен је француски писац Александар Дима Отац (Алеџандре Дума с Пере), који се прославио авантуристичким романима са садржајем из француске историје („Три мускетара“, „Гроф од Монте Кристо“, „Краљица Марго“).

1804. Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.

1824. Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничких избора у САД.

1828. Рођен је руски писац, књижевни критичар и револуционар Николај Чернишевски. Његово политичко деловање у царској Русији прекинуто је прогоном у Сибир. Залагао се да књижевност буде оруђе друштвене критике, а у делу „Шта да се ради“ изнео је своје социјалистичко-утопијске погледе на друштво.

1883. Метју Веб (Маттхењ Њебб), први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада.

1906. Умро је Стеван Сремац, најизразитији представник српске хумористичке прозе („Ивкова слава“, „Зона Замфирова“, „Поп Ћира и поп Спира“).

1923. У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.

1943. Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“.

1946. САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.

1967. Француски председник Шарл де Гол (Цхарлес, Гаулле) завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона (Пеарсон). Де Гол је био приморан да скрати посету Канади.

1974. Константин Караманлис (Цонстантине) је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике.

1974. Умро је британски физичар Џејмс Чедвик (Јамес Цхадњицк), добитник Нобелове награде за физику 1935, који је 1932. открио неутрон, а касније (1943-45) радио на „Менхетн пројекту“ развоја атомске бомбе у Лос Аламосу, САД.

1976. Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети.

1980. Умро је британски филмски глумац комичар Питер Селерс (Петер Селлерс), који се прославио филмом „Др Стренџлав“ и серијом филмова о детективу Клузоу (Пинк Пантер).

1981. У кинеској провинцији Сечуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.

1991. Умро је амерички писац, пореклом пољски Јевреј, Исак Башевис Сингер (Исаац Басхевис), добитник Нобелове награде за књижевност 1978. Сматра се најзначајнијим модерним писцем на јидишу, мада се његова дела појављују искључиво у енглеском преводу („Роб“, „Сатана у Горају“, „Мађионичар из Лублина“).

1993. Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992.

1996. У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници.

2000. Умро је француски филмски редитељ Клод Соте (Цлауде Саутет), који се прославио филмом „Врели асфалт“. За филм „Сасвим обична прича“ 1980. освојио је Оскара за најбољи страни филм.

2005. Умро је Ричард Дол (Рицхард Долл) британски научник који је први открио везу између пушења и рака плућа.

2007. Пет бугарских медицинских сестара и један палестински доктор, осуђени у Либији на доживотни затвор јер су наводно заразили на хиљаде либијске деце ХИВ вирусом, ослобођени су након договора Триполија и Европске уније и пуштени из затвора у коме су боравили од 1999.

2011. Умро је Милан Делчић Делча, драматург, музичар и концептуални уметник, један од пионира југословенског новог таласа. Његове најпознатије песме су „Београд спава“, „Сиђи до реке“, „Нове године“, „Изгледа да ми смо сами“.

2013. У удесу када је воз на уласку у станицу у Сантјаго де Компостели (Шпанија) излетео из шина и ударио у зид, погинуло је 79 људи, а 70 је хоспитализовано.

2014. Авион „Ел Алжира“ срушио се изнад северног Малија на путу ка Алжиру са 110 путника и шест чланова посаде.

2015. Ауто компанија Фијат-Крајслер повукла је са тржишта 1,4 милиона аутомобила и камиона у Америци, како би апдејтовала софтвер. Одлука је донета дан након што су два хакера обелоданила да су преко интернета преузели контролу над једним возилом Џип Чироки.

2018. У пожарима који су у захватили околину Атине погинула је 91 особа.

Loading