Данас је 22. јул, 2024. године.

356. п.н.е. – У Пели рођен Александар Трећи Велики, Александар Македонски. Био је македонски краљ. Владао је од 336. до 323. године п.н.е. Као македонски краљ и хегемон Грка освојио је велико Персијско царство и са војском стигао до Индије. Александар је намеравао да удружи Македонце и Персијанце у један народ и тиме спријечи будуће сукобе. После Александрове смрти у 33. години, његово велико царство распало се у ратовима његових насљедника. За 13 година, колико је владао, Александар је створио дотад највеће царство у историји, које се простирало од Македоније до Индије. Последице његових освајања биле су далекосежне. Велико Персијско царство престало је да постоји, оснивањем градова подстакнут је развој трговине и економије на великом простору, од почетка његових похода на Персију од 334. п.н.е. рачуна се почетак историјског раздобља Хеленизма. Александар Македонски убраја се међу највеће војне стратеге у историји, па је многим владарима и војсковођама представљао животни узор.

1456. – Хришћанска војска под командом ердељског војводе Јаноша Хуњадија, у српским народним јесмама познатог као Сибињанин Јанко, у одлучујућој бици – у којој су се посебно истакли српски одреди – потукла Турке који су опколили Београд. Преживели од око 150.000 Турака под вођством султана Мехмеда Другог – Освајача сутрадан после битке, у којој је рањен и сам султан, одустали су од опсаде града који су, заједно са Србима бранили немачки, угарски и пољски крсташи.

1739. – Турци поразили Аустријанце код Гроцке и приморали их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. новембра 1739. Београд и сва територија северно од Западне Мораве после 21 године поново су припали Отоманском царству.

1784. – Рођен немачки астроном и математичар Фридрих Вилхелм Бесел, оснивач и први директор Кенигсбершке опсерваторије, који је израчунао путању Халејеве комете и први утврдио промјенљивост кретања Сиријуса и Прокијуса и закључио да је реч о звездама двојницима. На основу геодетских прорачуна извео је нове податке о облику и димензијама Земље. Усавршио је и неке математичке методе у астрономији.

1812. – У бици код Саламанке у Шпанији британска војска под командом фелдмаршала Артура Велзлија Велингтона поразила француске снаге којима је командовао маршал Огист Мармон.

1888. – Рођен амерички микробиолог пореклом украјински Јеврејин Селман Ејбрахам Ваксман, добитник Нобелове награде за медицину 1952. Награду је добио за проналазак стрептомицина, првог антибиотика који успешно сузбија туберкулозу. Пронашао је и неомицин. Написао је аутобиографију „Мој живот са микробима“.

1898. – Рођен амерички вајар Александер Стерлинг Калдер, негатор класичног поступка. Ране скулптуре имају карактер духовитих играчака, а у прве апстрактне конструкције уграђивао је мале моторе који су их покретали. Доцније творевине – „мобиле“ – покретала су ваздушна струјања. Жичане конструкције лабилних спојева с обојеним лиснатим завршецима развијао је у простору, остварујући поетичну, покретљиву веселу вегетацију у гвожђу – променљивих ритмова и унутрашњих односа. Његов „мобил“ огромних размјера постављен је 1958. испред палате Унеска у Паризу. „Стабиле“ је фиксирао односом линија и плоха одмјерених пропорција. Бавио се и илустрацијама, сценографијом, примијењеном умјетношћу.

1917. – Александар Фјодорович Керенски постао руски премијер. Положај изгубио збацивањем Привремене владе 7. новембра 1917. /25. октобра према јулијанском календару, тада важећем у Русији/, првог дана Октобарске револуције. Из Петрограда је побегао аутомобилом америчког посланства и 1918. је емигрирао.

1933. – Амерички пилот Вили Пост окончао први самостални лет око Земље, коју је прелетио за седам дана, 18 часова и 49 минута.

1934. – Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера у Чикагу су, после 13 мјесеци потере, убили агенти Федералног истражног бироа.

1941. – Око 600 устаника из Дробњака и Ускока у Другом свјетском рату, у снажном нападу на италијанске фашистичке окупаторске снаге, ослободило црногорски градић Шавник.

1943. – Савезничке снаге у Другом свјетском рату ослободиле италијански град Палермо на острву Сицилија.

1944. – У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избјегличкој влади у Лондону.

1972. – Совјетска космичка сонда „Венера 8“ прва се меко спустила на површину Венере, с које је десет минута, прије него што су изгорели инструменти, емитовала податке.

1981. – Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због покушаја да убије поглавара римокатоличке цркве папу Јована Павла Другог 13. маја 1981.

1991. – Председништво СФРЈ наредило разоружање и демобилизацију свих паравојних јединица у Хрватској.

1992. – Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора.

1993. – Народна скуштина Републике Српске на заседању у Мркоњић Граду прогласила је неважећим за српски народ у бившој БиХ све одлуке Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са заседања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду.

1994. – Позивајући се на економску кризу, председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели.

2003. – У ирачком граду Мосулу амерички војници убили Удаја, Кусаја и Мустафу Хусеина, синове и унука свргнутог ирачког председника Садама Хусеина.

2011. – У центру Осла и на острву Утоја у терористичком нападу Андрес Брејвик убио 77 особа.

извор:СРНА