Летње (Духовске) задушнице обележавају се у суботу, 22. јуна, које се обележавају скоро увек у суботу пред Духове (Силазак Светог Духа).

На овај дан дан православни хришћани посвећују својим умрлим прецима и, према традицији, посећују гробове, прислужују свеће и служе помене. Осим одласка на гробље обичај је и да се милостиња раздели просјацима.

Верници упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опрост грехова које су починили за живота.

Задушнице се увек обележавају у суботу и тим поводом се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Исус Христос, дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.

У Цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова из Четвртог века: „Помозите покојнима и помињите их“.

Обичај је у народу да се о задушницама, као и о парастосима, износе многа јела. Веровање је, да та изнесена јела треба да се разделе сиротињи и уопште свима који се ту затекну, за покој душе умрлога. Обично се износи погача, жито, вино, као и друга јела.

Осим летњих, у календару Српске православне цркве постоје још зимске или Митровске, затим пролећне, које падају седмицу пре почетка Великог или Часног поста, и Михољске или јесење задушнице.