1215. године – Енглески краљ Џон прихватио је, под притиском племства, документ Магна Царта Либертатум (Велика повеља слободе) темељ државног уређења, симбол борбе против апсолутизма и један од најзначајнијих докумената британске и европске уставне историје.

1467. године – Умро је војвода од Бургундије Филип Добри, оснивач Бургундије, државе која је у 15. веку била ривал Француске, а од 1678. године припада Француској.

1520. године – Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. године приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европ

1843. године – Рођен је норвешки композитор, пијаниста и диригент Едвард Хагеруп Григ, који је, инспиришући се националним фолклором, афирмисао норвешку музику у свету. Најпознатије композиције: “Пер Гинт”, “Лирски комади”.

1862. године – На Чукур-чесми у Београду турски војник је убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.

1882. године – Рођен је румунски генерал и државник Јон Антонеску, диктатор пронемачке владе у Другом светском рату. Увео је земљу у Тројни пакт и прикључио се нападу на ШСР 1941. године. Осуђен је 1946. године на смрт као ратни злочинац и стрељан.

1903. године – Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914. године, а краљевска овлашећења добио је његов други син Александар.

1904. године – Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло је близу Њујорка у пожару који је захватио брод “Генерал Слокам”.

1907. године – Почела је Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања (“Хашке конвенције”). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу.

1919. године – Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика.

1920. године – Један од оснивача бежичне телеграфије, италијански инжењер Ђулиелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио-пренос. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба.

1940. године – Немачке трупе су пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 километара који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек-делом грађевинарства и фортификације.

1969. године – По повлачењуа Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду.

1975. године – Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.

1977. године – Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији после смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939. године.

1982. године – Аргентинске снаге на Фокландским острвима предале су се Британцима. Тиме је окончан рат у којем је погинуло око 1.000 људи.

1988. године – Председник Пакистана, Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.

1992. године – Књижевник Добрица Ћосић изабран је за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе дан раније је изабран амерички бизнисмен Милан Панић.

1992. године – Парламент Јапана је, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање војника у иностранству.

1994. године – Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу после вишевековних сукоба Јевреја и католика.

1995. године – Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања.

1996. године – Умрла је америчка певачица Ела Фицџералд, “краљица џеза”, чувена по музичким “скат” дијалозима с великим џез музичарима Армстронгом, Елингтоном и Бејзијем.

2000. године – У покушају атентата у Будви, у Црној Гори, лакше је рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији.

2000. године – Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго пуштен је на слободу, пошто је ослобођен оптужбе за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. године и за геноцид.

2001. године – Шангајска петорка Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су ту групу, по пријему Узбекистана, назвали Шангајска Организација за сарадњу (СЦО) регионална организација за борбу против исламског милитаризма.

2003. године – Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.

2003. године – Умро је амерички глумац Хјум Кронин чија је каријера на Бродвеју и у Холивуду трајала више од шест деценија. На филму је дебитовао улогом у Хичкоковом филму “Сенка сумње” 1943. године, а играо је и у филмовима “Поштар увек звони двапут”, “Дванаест љутих мушкараца” и “Чаура”.