Кучево је по 56. пут било престоница очувања културног наслеђа Србије али ове године и братске Републике Српске и може се рећи целог Медитерана! Посебно задовољство представља долазак младих играча са нашег Косова и Метохије! 56. Смотра народног стваралаштва „Хомољски Мотиви“ окупила је више од хиљаду чувара културне традиције из више десетина градова и насеља широм вољене Србије, али и Републике Српске као и Италије, Аустрије, Малте. Због тога је овогодишњи дефиле био још величанственији него претходни. Приликом отварања веома надахнуто, емотивно и са високим поетским надахнућем беседили су Врховни пастир Хомоља Лепомир Ивковић, народни посланик др Иван Рајичић који је у свом обраћању казао :“…наша традиционална манифестација Хомољски мотиви јесте започела пре 56 година, али је протоком времена она постала ванвременска одредница, као симбол одрживости нашег културног наслеђа и традиције. Као што је некада давно рекао Винстон Черчил, да би човек остао исти, мора непрекидно да се мења. Тако и ми из године у годину покушавамо, да поштујући све оно што су наши уважени претци усадили у ову манифестацију, додамо нешто ново, иновативно, али само у сврху стварање нове вредности.У савременом друштву, са брзим протоком информација, заокупити нечију пажњу, могуће је једино квалитетним садржајем који ће људи разумети и прихватити.Зато и ми покушавамо да из године у годину додамо нове украсе који ће оплеменити манифестацију. Жеља нам је да, пре свега нашој деци усадимо љубав и веру у очување народне традиције, а та деца ће бити јак корен и неће дозволити да се наше прелепо дрво које се зове Хомољски мотиви, исчупа из срца и душе наше општине Кучево.
Оно за шта се такође јако залажемо јесте и да заинтересујемо наше драге суграђане из целога света да се активно укључе и буду проносиоци славе Хомољских мотива где год се налазили.То се конкретно одражава увећаним бројем учесника из дијаспоре из године у годину и ми им се на томе захваљујемо са вером да ће их у годинама пред нама бити све више и више.Зато, драги играчи, свирачи, заиграјте и запевајте, нека се ваш корак, игра и песма чују далеко, а све у славу наше традиционалне манифестације Хомољски мотиви!Добродошли у Кучево!“ и председник општине Кучево Ненад Микић који се прво свим присутним захвалио што су дошли да уживају у лепоти игре и песме и потом додао да је ово:…“ прилика да се подсетимо колико дуго трајемо ,колико смо истрајни у неговању традиционалних вредности Кучева , Хомоља и наше Србије . Наиме , да Вас подсетим далеке 1968 .године локални ентузијасти изнедрили су идеју да богатсво народних обичаја ,игре ,песме И народних ношњи прикажу и сачувају од заборава ,ту у нашем Кучеву . Сада ,моја генерација са поносом снажно чува корене И традицију са намером да наставимо деловање и будемо стожер будућих идеја које ће заинтересовати нове генерације да наставе а истовремено оплемене манифестацију . Користим ову прилику да Вас поздравим испред општине Кучево , са разлогом .Хомољски мотиви трају више од пет деценија ( приближавамо се јубиларној 60 –ој години трајања ) уз два висока признања која смо добили : Вукову награду и Туристички цвет . Све ово представљаја истовремено И част И одговорност за све нас који данас стојимо испред Вас . Наша манифестација је остала јединствена и по квалитету и по броју учесника . Овде , на овој позорници је цела Србија .Када би сво ово време збрали – сабрали ( бројеве учесника ,извођача ,којих никада није мање од 800 стотина одраслих И преко 300 малишана ) било би вишегодишњег посла за хроничаре Хомољских Мотива да испуне томове енциклопедија народног стваралаштва . Хомољски мотиви су током година неговали и сачували древне народне игре, песме нашег хомоља и певање хомољских пастирица, древне инструменте, као и играње на штулама, плес Русаљки и ритуал падања у транс. Ту су и предивне народне ношње: зобун, тканице, чарапе, сукње, шукуре, кецеље, прслуци, мараме, везене кошуље и огромне хомољске шубаре. Једном речју раскош али и културно богатсво .
Због тога је данас за мене част и задовољство да стојим пред свима Вама , гостима манифестације али и многобројним учесницима , да обећам да ће Хомољски мотиви и у наредним годинама сачувати своју оригиналност и масовност и да ћемо учинити све да буду још лепши и разигранији !
Користим прилику да се јавно захвалим Центру за културу, Туристичкој организацији, ЈКП-у, основној и средњој школи, месним заједницама и свима који су директно или индиректно учествовали у организацији Хомољских мотива, хвала вам што сте учествовали и дали велики допринос гајењу и очувању традицијеи културе народа који вековима живе на нашим просторима.“
На овогодишњој Смотри су наступили Фолклорни ансамбл Центра за културу „Драган Кецман“ из Кучева са Сплетом градских игара из североисточне Србије, Сплетом влашких игара „Феј Фећице“ и , (ветерани) са Влашким играма, Певачка група „Гривне“, МШ „Мокрањац“ са Песмама из источне Србије, Свирком на фрули и кавалу и Песмама из различитих крајева Србије, КУД „Бранко Олар“ Слатина омладински ансамбл: сплет влашких игара, сениорски ансамбл: сплет влашких игара, сестре Павловић, дудук и дуо фрула , Изворна група из Јабланице, Љубица Живадиновић и Снежана Живановић, певање и Сплет српских игар, Изворна група из Валакоња Сплет влашких игара, АКУД „Флоричика“ Јабуковац : Сплет влашких игара, Љубиша Богојевић, певач, Миладин Николић, фрула, КУД „Штуле“ Волуја Влашке игре , Фолклорни студио „Корак по корак“
Центар за културу Кучево, женска и мушка певачка група, КУД „Младост“ Крепољин -Влашке игре из околине Бољевца, КУД „Русаљка“ Дубока-Приказ обичаја, КУД „Влашко коло“ Осаница – Сплет влашких игара, Лара Аћимовић, Лониго, Вићенца (Италија), Културно удружење Срба „Младост“ Лониго, Вићенца (Италија), Омладинци: Игре из Мачве,Линц (Аустрија), КУД „Острог“Игре из околине Ниша, Културно удружење Срба „Младост“ Лониго, Вићенца (Италија) ветерани: Влашке игре из околине Петровца на Млави, КУД „Козара“ Горњи Подграци (Република Српска, Фолклорна секција Шесте београдске гимназије : Српске сватовске игре Косовског Поморавља КУД „Влашко коло“ Осаница „Нунта, влашка свадба“
Водитељи смотре били су Јелена Марјановић и Богдан Богдановић.
