Југословенска војска у отаџбини (ЈВуО; позната и као Равногорски покрет, чији су припадници познати као Дражини четници или само четници, понекад дражиновци; у немачким документима: присталице ДМ) била је део оружане силе Краљевине Југославије, која се налазила под формалном командом краља Петра II Карађорђевића и Министарског савета Краљевине Југославије у емиграцији, те као таква била призната и препозната од савезника као легитимна војна организација Краљевине Југославије. Настала је из Команде четничких одреда Југословенске војске, коју је основао пуковник Драгољуб Михаиловић на Равној гори 11. маја 1941. године.
Током устанка против немачких окупатора 1941. године на територији окупиране Србије, снаге пуковника Михаиловића су имале значајну улогу. Јадарски четнички одред је 31. августа 1941. године ослободио Лозницу, која је постала први ослобођени град у окупираној Европи, а уједно су немачки војници први пут заробљени од почетка рата 1939. године.[1] Уследио је низ битака за градове у централној Србији, где привремено долази до сарадње четничких и партизанских снага, као приликом битке за Шабац, битке за Горњи Милановац, ослобођења Чачка и опсаде Краљева. Након немачких репресалија и стрељања више хиљада цивила у Краљеву и Крагујевцу, пуковник Михаиловић се опредељује за потпуно герилско деловање до већих савезничких операција.[2][3][4]
Од новембра 1941. године, односно после неуспешне заједничке опсаде Краљева, поред антиосовинске борбе улази и у грађански рат са партизанима (оружаним формацијама Комунистичке партије Југославије). Крајем 1941. године је успела да ступи у везу са југословенском краљевском владом у Лондону, па је пуковник Михаиловић унапређен 7. децембра у бригадног, а јануара 1942. године у дивизијског генерала и именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства у Влади Слободана Јовановића.[5] Генерал Михаиловић је краљевим указом од 28. маја 1942. године означен и као представник југословенске краљевске владе у земљи.[6]
Деловала је као герилска формација и највећи део својих присталица је држала ван активног састава, будући да у герилским условима није могла организовати адекватне услове за пријем свих регрута. Првобитно је окупљала југословенске официре и подофицире који нису отишли у заробљеништво по капитулацији у Априлском рату 17. априла 1941. године, а касније и друге. Према националном саставу, највећи део ЈВуО су чинили Срби, али је било је и Словенаца и припадника других народа који су живели у Краљевини Југославији. У герилским условима и деловању под различитим окупационим зонама, на којима су важила различита правила, ЈВуО никада није постала хомогена формација, па је долазило до различитих облика сарадње локалних команданата са представницима немачких или италијанских окупационих власти.
Од Техеранске конференције 1943. године, Савезници почињу да пружају помоћ и партизанским снагама, уместо искључиво ЈВУО као до тада. У свом говору 12. септембра 1944. године емитованом преко Радија Лондон, краљ Петар II је позвао: „све Србе, Хрвате и Словенце да се уједините и приступите Народноослободилачкој војсци под маршалом Титом”, чиме је нанео тежак удар на организацију и морал припадника ЈВуО. Ипак, ЈВуО наставља да делује и током јесени 1944. године је ослободила Лазаревац, Крушевац, Љиг, Варварин, Мајданпек, Ражањ, Кадину Луку, Белановицу, Кучево, Петровац на Млави, Жагубицу…
На крају рата 1945. године, делови ЈВуО су преко Словеније отишли за Италију и тамо се предали западним Савезницима, док је главнина снага остала уз генерала Михаиловића у Босанској голготи. Нове комунистичке власти у Југославији су прогласили припаднике ЈВуО за сараднике окупатора и против оних који су преостали у земљи водили активну борбу. Генерал Михаиловић је ухапшен 1946. године и након судском процеса у којем су кршена његова процесна и људска права, те онемогућено да изведе сведоке одбране, осуђен на смртну казну и губитак грађанских права. Стрељан је на до данас непознатој локацији, а сличну судбину су поделили и многи истакнути команданти ЈВуО. Слична судбина је снашла највећи део истакнутих команданата ЈВуО.
Припадници ЈВуО који су успели да оду у емиграцију, живели су у савезничким земљама – САД, Канади, Великој Британији, Аустралији, Француској. Тамо су оснивали бројна ветеранска четничка удружења, подизали споменике генералу Михаиловићу и другим командантима, а њихов допринос антифашистичкој и антинацистичкој борби је био препознат од стране влада ових држава. Амерички председник Хари Труман је 29. марта 1948. године, постхумно одликовао генерала Михаиловића Легијом за заслуге првог степена.
Народна скупштина Републике Србије је 24. децембра 2004. године усвојила Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица, којим је одређено да статус бораца Народноослободилачког рата имају: „припадници Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, почев од 17. априла 1941. до 15. маја 1945. године.”[7] Закон о рехабилитацији из 2006. године, омогућио је судску рехабилитацију свих оних којима је суђено или су лишени живота из политичких, верских, националних или идеолошких разлога.[8]
извор и фото: Википедија
