Свет је управо искусио најтоплији март у историји, што представља 10. узастопни месец забележених историјских врућина, док су температуре површине мора, такође, достигле нови максимум, према мерењима Европске агенције за праћење климе.

Служба Европске уније за климатске промене Copernicus (ЦЗС) објавила је да је просечна температура у марту износила 14,14 степени Целзијуса, чиме је премашен претходни рекорд из 2016. за десетину степена.

Примарни узрок врућине биле су емисије гасова стаклених башта подстакнуте људском активношћу, наводи Ц3С. “То је дугорочни тренд с изузетним рекордима који нас веома брине”, рекла је заменица директора Ц3С-а Самантха Бургесс. “Када видимо овакве рекорде – из месеца у месец – то нам стварно показује да се наша клима мења, брзо се мења”, додала је.

2023. година била је најтоплија година на планети према светским рекордима који сежу до 1850. Међувладин панел о климатским променама Уједињених народа упозорио је да ће свет вероватно прећи праг од 1,5 степени Целзијуса почетком 2030-их. Циљ се мери деценијама, а не појединачним годинама.

Океани, такође, у марту бележе нови глобални рекорд површинске температуре, иако је Ел Нино, климатски феномен који загрева централни Пацифик и мења глобалне временске обрасце, почео јењавати. Глобална температура површине мора износила је просечно 21,07 степена Целзијуса током марта, што је највиша забележена месечна вредност и мало виша од оне забележене у фебруару, наводи Ц3С.

Океани прекривају 70 посто планете и помажу у одржавању климе прихватљивом за живот, апсорбирајући 90 посто вишка топлине која настаје емисијом угљен диоксида и метана који настају изгарањем угљена, нафте и природног плина.

“Путања се неће променити све док концентрације гасова из стаклених башта у атмосфери не престану расти”, изјавила је Џенифер Францис, научница Центра за истраживање климе Вудвел за АП, “што значи да морамо престати сагоревати фосилна горива, зауставити крчење шума и више узгајати храну на одржив начин што је брже могуће”.

Топлија мора производе више влаге у атмосфери, што доводи до све несталнијег времена, укључујући јаке ветрове и обилне кише.

Русија се тренутно мучи с неким од најгорих поплава за више деценија, док су делови Аустралије, Бразила и Француске, такође, доживели изузетно кишовит март.

Топлија мора, такође, повећавају опасност од масовног избељивања корала, а поморски научници су прошлог месеца упозорили да се масовно избељивање већ одвија на јужној хемисфери и могло би бити најгоре у историји планете.

Извор: Данас