12.марта 2003. године  на степеништу зграде седишта Владе Републике САрбије у Београду 12.марта 2003. године  године око 12:30 председник Владе Зоран Ђинђић погођен је метком који је прошао кроз његово срце- брзо је одведен у болницу, али његова смрт проглашена је један час касније, „у 13:30 на операционом столу Ургентног центра“. Од другог испаљеног метка тешко је рањен у стомак припадник обезбеђења премијера Милан Веуровић  који сведочи о убиству председника владе у својој књизи Трећи метак , а према том сведочењу после два метка можда је испаљен и трећи метак. Према званичном Владином саопштењу, Ђинђић није био при свести након доласка у болницу.

Оба метка је, снајпером, са 130 m удаљености, испалио полицијски официр Звездан Јовановић, припадник Црвених беретки, са прозора зграде Завода за фотограметрију. Јовановић је касније правоснажно осуђен на 40 година затвора због убиства Зорана Ђинђића.

Убиству председника Владе Србије је претходило неколико ранијих неуспелих покушаја атентата. Најпознатији неуспели атентат изведен је ујутро 21.02.2003.. године, када је познати криминалац и члан Земунског клана, возећи камионет ауто-путем, код Београдске арене, покушао да заустави аутомобил у којем је био председник владе Зоран Ђинђић. Истовремено, поред ауто-пута чекало неколико атентатора, који су били наоружани ручним ракетним бацачима и аутоматским пушкама. Ипак, Ђинђић је, захваљујући деловању обезбеђења, избегао озбиљне повреде и преживео покушај убиства.

Ако неко мисли да ће зауставити спровођење закона тиме што ће мене уклонити, онда се грдно вара, јер ја нисам систем. Систем ће функционисати и даље и нико неће добити амнестију за злочине тако што ће уклонити једног или два функционера државе.

— О неуспелом атентату на њега, Политика, 21.02.2003. и Глас јавности 24.02.2003. године.

По пресуди суда, Милорад Улемек Легија је наредио Звездану Јовановићу да убије Зорана Ђинђића. Улемек је осуђен на 40 година затвора за кривична дела која укључују убиство и покушај убиства.

извор:Википедија

фото:фб

Рођен је 1952. године у Босанском Шамцу. Филозофски факултет је завршио у Београду 1974. године. Филозофију је докторирао 1979. године на немачком универзитету „Konstantz“, где му је ментор био др Јирген Хабермас, један од најугледнијих светских филозофа.

Есеји и радови др Ђинђића, једног од водећих интелектуалаца Србије, објављивани су у „Ставу“, „Књижевним новинама“ и „Књижевној речи“. Он је, такође, познат по својим књигама „Србија ни на истоку ни на западу“, „Субјективност и насиље“, „Југославија као недовршена држава“ и „Јесен дијалектике“.

Др Зоран Ђинђић је као студент активно учествовао у опозицији за време Титове Југославије. Због покушаја да оснује аутономну студентску организацију са лидерима студената из Загреба и Љубљане, ухапшен је и осуђен на годину дана затвора.

Једно време др Ђинђић је предавао филозофију на Универзитету у Новом Саду, после чега се 1989. године удружио са другим истакнутим српским дисидентним писцима и интелектуалцима и основао Демократску странку. Годину дана касније, на годишњој конвенцији Демократске странке, изабран је за председника Извршног одбора ове странке. Јануара 1994. године, др Зоран Ђинђић је изабран за председника Демократске странке.

За посланика у Скупштини Србије др Ђинђић је изабран 1990. године, када постаје и шеф посланичке групе Демократске странке у републичком парламенту. Године 1993. постаје члан Већа република у савезном парламенту. После 88 дана грађанских и студентских протеста против изборне крађе 1997. године, изабран је за првог некомунистичког градоначелника Београда.

Јуна 2000. године постао је координатор Савеза за промене, највеће демократске коалиције у Србији. Августа исте године постао је менаџер предизборне кампање Демократске опозиције Србије.

За председника Владе Републике Србије био је изабран 25. јануара 2001. године. Говорио је немачки и енглески језик. Убијен је у атентату 12. марта 2003. године испред зграде Владе Србије. За собом је оставио супругу Ружицу, сина Луку и ћерку Јовану.

извор :Влада Републике Србије