Оператери мобилне телефоније Мтс и Yеттел повећали су цене од 1. марта, а А1 је најавио поскупљење услуга од 1. априла.
За кориснике услуга прве две компаније, рок за раскид уговора, уколико корисници не желе да плаћају више, је истекао управо 1. марта, пошто су крајем јануара обавестили кориснике. Мада многи та обавештења нису видели. Неки корисници мтс су изненађени, а неки твре да су добили СМС.
Корисници Yетела се жале да нису ни приметили обавештење које је ситним словима одштампано на прошломесечним рачунима. Корисници услуга А1 имају 30 дана на располагању да раскину уговоре без накнаде ако не пристају на поскупљење.
Међутим, ово симултано поскупљење сва три оператера у кратком року чини право потрошача да раскину уговор без накнаде, уколико се не слажу са проценом цене, које им гарантује Закон о електронским комуникацијама, бесмисленим.
Наиме, у теорији, ако потрошачу не одговара промена цене коју има у уговору, он би могао за поскупљење да казни компанију одласком код другог опратера. Али када сва три поскупе, шта онда?
Јован Ристић из Удружења потрошача Ефектива оцењује да овакво понашање оператера указује да наше телекомуникационо тржиште није право тржиште. „Нема валидних разлога за поскупљење. Они се позивају на инфлацију, али нама инфлација пада, држава се свим силама труди да је обори. Посебно нема валидних разлога да се та поскупљења десе истовремено. Мислим да би Комисија за заштиту конкуренције требало да се позабави овиме. Ово је симулација тржишта“, напомиње и каже да је ово разлог зашто треба имати и четвртог мобилног оператера.
Ристић истиче и да неки оператери имају праксу одуговлачења када корисник хоће да раскине уговор. „Говоре људима како треба компанија да дозволи да се уговор раскине, да мора да се чека на то… Грађани треба да знају да раскид уговора настаје у тренутку када потрошач изјави раскид. Нема шта компанија да одобрава. Једино може да се за раскид плаћа накнада штете и у том случају треба оператери да предоче корисницима колико ће то да их кошта, па они да одлуче да ли хоће или неће да раскидају. Пошто људи углавном иду у пословнице, па им тамо говоре како не могу одмах да раскину уговор, најбоље да пошаљу поштом захтев за раскидом уговора“, саветује Ристић.
Он каже да када је доношен Закон о електронским комуникацијама, то је рађено нетранспарентно, на све начине се покушала избечи јавна расправа и као резултат ниједно удружење потрошача није учествовало у његовој изради. „У августу 2021. године одржана је та јавна расправа која је трајала један дан. Нигде није било позива за њу, а то знам јер сам тражио ту информацију. На крају су ту учествовали само представници оператера. Да јесте био неко сигурно би се побунио против тога да кредитни биро региструје обавезе према телекомуникационим компанијама, што је прошло у закон“, напомиње он. Ристић истиче да треба мобилним оператерима забранити да мењају услове уговора на одређено.
„Овако, ако могу уговор на одређено да мењају, каква је разлика између уговора на одређено и неодређено?“, пита се он уз напомену да оваква истовремена поскупљења обесмишљавају право потрошача да раскине уговор.
Извор: Данас
