Патријарх Павле, који је у народу био омиљен због скромности, мудрости и истинољубивости, био је 44. српски патријарх и преминуо је у 95. години, 15. новембра 2009. године.
На дан сахране, на путу од Саборне цркве у Београду, где је ковчег с телом био изложен, до порте манастира Раковица испратиле су га стотине хиљада верника и поштовалаца који су и данима пре тога чекали у непрегледним редовима да му се поклоне последњи пут.

Упамћен је по мудром вођењу Цркве у тешким временима, личној скромности и животу у потпуности у складу са јеванђељем. И даље се памти и прича како је народ могао да га види да пешачи од Калемегдана према Славији или како се вози јавним превозом.
Постао је 44. српски патријархи почетком децембра 1990. године, када је на трону Светог Саве наследио патријарха Германа.

Патријарх Павле бавио се и научним радом, међу објављеним делима су „Монографија о манастиру Девич”, беседа „Живот по Јеванђељу” и „Молитве и молбе”. У његово време основана је више епархија, Академија СПЦ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета, преноси Тањуг.

Такође, обновљена је Богословија на Цетињу, као и Духовна академија светог Василија Острошког у Фочи, Богословија у Крагујевцу.

Партијарх Павле рођен је 11. септембра 1914. године, као Гојко Стојчевић, у селу Кућинци, Доњи Михољац, у породици земљорадника. У родном месту у Славонији завршио је основну школу, а нижу гимназију у Тузли.
У Шестој мушкој гимназији у Београду, коју је похађао ванредно да би могао да упоредо упише и Медицински факултет, положио је испит зрелости. Шесторазредну богословију завршио је у Сарајеву 1936, а Богословски факултет у Београду, где је претходно завршио и две године Медицинског факултета.

Замонашио се у манастиру Благовештење у Овчарско-Кабларској клисури. Службовање у Епархији рашко-призренској посветио је и обнови цркава и манастира, а посебно монашког живота. Богословски факултет доделио му је звање почасног доктора богословља. Говорио је: „Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди”.

У Кучинцима је за десету годишњицу упокојења патријарха Павла освештана је обновљена црква Светих апостола Петра и Павла у којој крштен. Црква је обновљена након што је 1990-их била до темеља уништена у последњем рату, а освештао ју је српски патријарх Иринеј који је преминуо 20. новембра 2020.

Извор: Политика