Да библиотека не мора да буде само кориснички сервис за издавање књига, већ да се може уписати на културну мапу Србије као једна од релевантних установа културе, у последњих пар година доказала је управо наша градска библиотека – Библиотека „Никола Сикимић Максим” Кучево.

Употребом нових технологија и коришћењем друштвених мрежа и дигиталног маркетинга на модеран начин, Библиотека је постала видљива свима које интересују културни садржаји.

Овакав начин рада почео је БиблиоСалоном, ауторским пројектом Јоване Дишић, директорке Библиотеке. БиблиоСалон је осмишљен као серија разговора са људима из света културе, претежно књижевним ствараоцима. Тако су до сада у Кучеву гостовали: Филип Грбић, Лаура Барна, Милица Вучковић, Мухарем Баздуљ, Урош Петровић, Зоран Живковић, Дејан Алексић, Горан Петровић и други.

Успостављена је сарадња са установом од националног значаја – Музејем жртава геноцида и директором и историчарем Дејаном Ристићем. Започет је и пројекат БиблиоСалончић, који је посвећен деци.

Ове године изашао је и први број часописа „Максим”, часописа за књижевност, уметност и културу, у коме су на једном месту окупљени и локални књижевни ствараоци и релевантни ствараоци из целе Србије и региона (Александар Гаталица, Сања Савић Милосављевић, Владимир Д. Јанковић, Милан Ракуљ и многи други). Представљање првог броју окупило је не само многе ауторе, већ и библиотекаре из целог региона, што је посебно значајно за међубиблиотечку сарадњу.

Тренутно је у току конкурс за други број часописа.

Оно што треба посебно истаћи јесу напори Библиотеке да одговара на захтеве својих корисника, те је сарадња са Домом за старија и одрасла лица, прекинута пандемијом, ове године поново успостављена. Такође, сарадња са школама негује се на више начина: организацијом програма за децу, али и различитим радионицама, уређивањем дечјег лутка уз помоћ донација и дружењем са најмлађима, уз посебан нагласак на значају читања и контакта са књигама.

Још један од значајнијих пројеката јесте и дигитализација дела завичајног фонда, прошлогодишњи пројекат који је подржало Министарство културе и информисања.

„Као што је човек социјално биће, тако ни установе не могу добро функционисати без сарадње са другим установама, на локалном или на републичком нивоу. Ослушкујемо захтеве корисника и успостављамо контакте са релевантним установама и институцијама, али и појединцима, како бисмо на што бољи начин одговорили на те захтеве”, рекла је директорка Јована Дишић, и додаје: „Цео живот сам провела у библиотекама и међу књигама, па се трудим да библиотека буде онаква какву бих ја као корисник желела. Са друге стране, пре библиотеке радила сам у основној школи и знам колико је важно да децу од најранијих дана приволимо књизи, а то ћемо учинити ако се у одређеној и разумној мери прилагодимо савременим захтевима, док и даље одржавамо висок ниво квалитета. Са треће стране, моје лично бављење књижевношћу и познавање књижевности и српске књижевне сцене помаже ми у лакшој организацији и успостављању контакта са књижевницима. У почетку је било теже, али сада већ сви знају за библиотеку у Кучеву и врло радо долазе.”

Јована Дишић (1987, Пожаревац) основне и мастер академске студије завршила је на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за српску књижевност и језик са компаратистиком.

Научни радови из народне књижевности, фолклористике и савремене поезије објављени су јој у часописима „Фолклористика” и „Књижевни магазин”, као и у тематским зборницима.

Недавно је објавила и свој први роман „Вакуум” (Вулкан издаваштво, 2022).

На питање какви су планови за убудуће, Дишић одговара: „Најважнији догађај следеће године је велики јубилеј – 150 година од оснивања читаонице у Доњој Крушевици, чији је наследник наша библиотека. То би требало да буде велико и важно дешавање. До краја ове године одржаћемо још два БиблиоСалона и бар још две радионице за децу, док припремамо други број „Максима”.

Рад Библиотеке „Никола Сикимић Максим” Кучево можете редовно пратити на сајту www.bibliotekakucevo.rs, затим на Инстаграм и Фејсбук налогу, као и на Јутјуб каналу.