Свети град Јерусалим однегова светог великомученика Прокопија, коме родитељи наденуше име не Прокопије него Неаније, а име Прокопије он доби од самога Господа Исуса Христа на крштењу. Ненаније беше син славног човека, сенаторског рода по имену Христофор и његове супруге Теодосије – незнабошкиње. Кад Ненаније израсте у младића, мајка га даде у службу код безбожника, цара римског, Диоклецијана. Цар силно заволе овог младића и произведе га у чин војводе, и посла га у Египат, да прогони хришћане.

Ненаније је са војском путовао ноћу, а дању су се одмарали. Тако једне ноћи земља се затресе и чу се глас са неба: „Ненаније, куда идеш и на кога устајеш?“ Уплаши се он и одговори: „Послан сам од цара Диоклецијана у Александрију да убијам све који верују у Распетога„. Онда се поново чу глас са неба: „О, Ненаније, и ти ли на мене идеш?“ А Ненаније упита: „Ко си ти Господе? Не могу да те познам„.

У ваздуху се показа Пресветли Крст и зачу се глас: „Ја сам Исус Распети Син Божји! Овим знаком који си видео побеђуј непријатеље своје и мир мој биће са тобом„. Срце његово испуни се радошћу и духовним весељем. Сазнавши да је Ненаније примио хришћанску веру, отац његов се разгневи и заборављајући на природну љубав оде код цара и пожали се на сина. Цар утеши Теодосија да ће му сина вратити пређашњој вери, у противном да ће га погубити злом смрћу. И тако и би, најпре мучен Ненаније на крају пострада мученичком смрћу.

Сваки Ненанијев мучитељ и погубитељ завршавао би изненадном смрћу. Пре погубљења окрену се Истоку и помоли се Богу и тада свети мученик Прокопије приклони главу под мач и би погубљен. Побожни хришћани дођоше ноћу и узеше његово тело и сахранише га на једном посебном месту, славећи Оца и Сина и Светога Духа.

ИЗВОР : СПЦ

Српска православна црква  данас прославља светог Прокопија. Постоје многи обичаји везани за празновање овог светитеља. У народу је сматран за “ једног од огњевитих светаца.“ Његов дан се светкује као један од 18 запрешних дана у години када се одлажу сви тежи и важнији послови. У појединим деловима Србије данашњи дан се посебно празнује ради здравља деце, док се у неким данас забрањује купање.

Прокопије је крсно име појединих родова, а у неким насељима је заветни дан. Kаменоресци и рудари празновали су овај дан као славу својих заната. Избегавају се свађе и псовање.Велики светац из старог Завета, на спомен када су некад многа ђеца умирала. Празнују га и муслимани.

У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир св. Прокопија, у ком се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.

У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер св. Прокопије походи и благосиља младенце.

Данас се избегава копање, чак и сахрањивање. Такође се на овај дан није купало.

Свети прокопије је и Градска слава Костолца.