Народна скупштина Републике Србије данас ће почети расправу о сету изборних закона, по којима ће се, ако буду усвојени, бити и одржани предсседнички, парламентарни и локални ( у граду Београду и још неколико локалних самоуправа) избори. Које најзначајније промене предвиђају ?
Погледајмо оне из предлога новог Закона о локалним изборима:
У члану 43, мења се број потребних потписа да би листа била предата, досад се тај број израчунавао са бројем неопходних одборника пута 30 потписа, док се сада уводи величина града или општине у којој су избори:
„За проглашење изборне листе потребно је да је својим потписима подржи:
1)200 бирача у јединици локалне самоуправе која на дан расписивања избора има највише 20.000 уписаних бирача;
2)300 бирача у јединици локалне самоуправе која на дан расписивања избора има највише 30.000 уписаних бирача;
3)500 бирача у јединици локалне самоуправе која на дан расписивања избора има највише 50.000 уписаних бирача;
4)600 бирача у јединици локалне самоуправе која на дан расписивања избора има највише 70.000 уписаних бирача;
5)800 бирача у јединици локалне самоуправе која на дан расписивања избора има највише 100.000 уписаних бирача;
6)1.000 бирача у јединици локалне самоуправе која на дан расписивања избора има највише 500.000 уписаних бирача;
7)3.000 бирача у јединици локалне самоуправе која на дан расписивања избора има више од 500.000 уписаних бирача. Бирач може потписом подржати више изборних листа.“
Ова последња рреченица у закону је важна, будући да је досад сваки оверен потпис грађана убациван у систем, тако да ако је бирач потписао за више листа, потпис му се рачунао само за једну, док је за другу одбациван. Сада би према тумачењу то значило да ако је на пример нека листа предала 4000 потписа за београдску листу, три хиљаде ће бити уважене као дати потписи за ту листу, док оних хиљаду могу да се рачунају за неку другу ако су потписали. Ово би требало да олакша прикупљање потписа и поступак кандидовања, будући да је то био камен спотицања међу учесницима, који су једни друге оптуживали да им владајућа партија са својом машинеријом масовне подршке, уствари скупља потписе и тиме „намешта“ противнике који јој одговарају.
Постоји и могућност да се на изборима кандидују људи који нису пријављени да живе у том граду или општини, посебно је занимљиво да то и даље не мора бити носилац листе, односно политичар чије је име у називу листе. Он не мора бити ни кандидат за одборника. На пример Александар Вучић, актуелни председник Србије и СНС,је носилац свих изборних листа напредњака и њихових коалиција:
„Члан 38: Бирачи који образују групу грађана ради подношења изборне листе за учешће на локалним изборима не морају имати пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе у којој се спроводе избори.
Члан 39: Носилац листе на локалним изборима може, али не мора истовремено бити и кандидат одборника на тој изборној листи.Носилац листе на локалним изборима не мора имати пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на којој се спроводе избори“
Помиње се и „поступање са лаким грешкама“ у пребројавању гласова:
„Члан 49: Ако у записнику о раду бирачког одбора постоје очигледне омашке у попуњавању тог записника (лаке грешке), изборна комисија на основу извештаја о контроли записника о раду бирачког одбора доноси решење о исправљању записника о раду бирачког одбора.
Лаке грешке су: 1)ако у записнику о раду бирачког одбора није забележен или је погрешно забележен број бирача који су уписани у извод из бирачког списка; 2)ако у записнику о раду бирачког одбора није забележен број бирача који је изашао на изборе, а остали резултати су логичко-рачунски исправни;
3)ако је у записнику о раду бирачког одбора забележен број бирача који је изашао на изборе већи од броја уписаних бирача у извод из бирачког списка, а остали резултати су логичко-рачунски исправни;
4)ако у записнику о раду бирачког одбора није забележен укупан број гласачких листића у гласачкој кутији, а остали резултати су логичко-рачунски исправни;5)ако у записнику о раду бирачког одбора није забележен број важећих гласачких листића, а збир броја неважећих гласачких листића и броја гласова које је појединачно добила свака изборна листа једнак је броју гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији“.
У Закону о избору председника стоји да кандидата за ту функцију може предложити политичка странка, коалиција или група грађана, да је потребно прикупити десет хиљада потписа бирача, а кандидатуре се проглашавају по редоследу којим су поднети предлози. Новина која је договорена на међустраначком дијалогу, односи се на то да ће прве изборе за председника Републике који буду расписани након ступања на снагу овог закона, спроводити Републичка изборна комисија у проширеном саставу.
У стални састав РИК-а, осим чланова и заменика чланова који се именују на основу закона, улази још шест чланова и њихових заменика које именује Народна скупштина на предлог председника Народне скупштине у року од седам дана од ступања на снагу овог закона, а њихов мандат траје само до проглашења коначних резултата.
Ако се истог дана одржавају и парламентарни избори, правило је исто, пише у предлогу закона.
У образложењу пише да предлог закона има за циљ стварање вишег степена демократичности и транспарентности изборног процеса, као и да се усаглашава са новим решењима у Предлогу новог закона о избору народних посланика.
У предлогу закона о избору посланика осим опште познатих одредби, остало је правило да носилац листе може, али не мора бити кандидат за посланика на тој изборној листи, те да носилац листе може бити и лице које је кандидат за други државни орган, на пример за председника државе.
Приговор на гласање, или захтев да се пониште резултати на неком бирачком месту, може да поднесе подносилац проглашене изборне листе, политичка странка, посланичка група, кандидат за народног посланика, или бирач.
И овај закон предложен је ради веће демократичности изборног процеса и, како је образложено, „требало би да доведе до новог значајног унапређења изборних услова у складу са међународним стандардима“.
