Вечерас чекамо Нову годину по јулијанском календару

DSC06561
Facebook

Јулијанска Нова година (најчешће код Срба под називом Српска Нова година или Православна Нова година, а код осталих и Стара Нова годинапразник је који се слави 14. јануара по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.

Иако није званична Нова година, она се слави у балканским земљама као што су СрбијаЦрна ГораБосна и Херцеговина (Република Српска), Северна Македонија, православни делови Хрватске

Такође се слави у РусијиБелорусијиУкрајиниЈерменијиМолдавијиГрузији

Занимљиво је и то да традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској (као Alter Silvester), као и у неким деловима Галске заједнице у Шкотској (Единбуршки Am Bothan)

По народним обичајима за нову годину Срби су се скупљали и играли народне игре. Током Османске владавине било је забрањено прослављање и поштовање српских традиција, у почетку новогодишња скупљања су била потајна да Османлије не би дознале али како је време пролазило из страха све мање су се одржавали тако да је временом престао овај обичај.

У Русији је до 1699. године коришћен византијски календар, с почетком године 1. септембра и бројањем година од ПостањаПетар Велики је задржао јулијански календар а декретом је одредио 1. јануар као почетак године и то 1700. године, која се до тог тренутка рачунала као 7208. Петар у декрету каже:

„Његовом Величанству је познато да не само многе европске хришћанске земље, већ и многе словенске нације које су у потпуном сагласју са нашом православном црквом… броје године од… првог дана јануара…“.[1]

Према писању „Политике“ из 1939, „календарска Нова година“ је више слављена у центру Београда а православна је била „празник малог човека“ на периферији.[2]

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански „нови“ календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС. Овим Законом је предвиђено да у целој држави 15. јануара престаје да важи „стари“ календар и почиње „нови“. „Српска Нова година“ раније се више дочекивала у сопственом дому, где се припремала свечана трпеза. Служила се врућа ракија, кувано вино и крофне.[3][4]

Јавну прославу нове православне године организовала је прва београдска „Касина“, а следећих година придружиле су се све престоничке кафане, локали и биоскопи.[5]

На овај дан обележава се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики. Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на овај дан понављају неки обреди својствени празновању Христовог рођења. У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб – „василица„.[6]Такође, верује се, да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.[7

ИЗВОР : ВИКИПЕДИЈА

 696 total views,  2 views today