Великим празником, Цвети, завршава се шеста недеља Великог поста.

На овај дан Исус Христос ушао је, на магарету, у Јерусалим. Уз ученике, пратило га је мноштво које је чуло глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног. Дочекан је попут цара, уз клицање и палмине гране.

Јеванђелисти бележе да је Исус на капијама града дочекан са цвећем и листовима палме, које су му људи бацали пред ноге.

У нашој земљи, Цвети су и историјски празник. На Цветну недељу 1815. године војвода Милош Обреновић подигао је у Такову Други српски устанак, против турске власти.

По народном обичајном календару, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопeљни цветови како би укућани били румени и здрави.

На Цвети се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење.

Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина божјег.