Некако у ово време, уочи „белих поклада“, док се траже „суве ногице“ и буткице, многе од данашњих кучевачких бака , са сетом се сете доба од пре неколико деценија, кад су биле младе и кад им је најважније било да се извуку испод „паске“ својих бака и мама и да у друштву са својим другараицама, устрептеле и чежњиве, дозволе неком од најагресивнијих „чича“ ( момака сакривених под маскама) да им поред „реке“ (која се спушта са Бубана у Пек) кобајаги украде пољубац! Ех, како је то било… Момци ( данашњим речником казано – тинејџери а по неки и мало старији) би се маскирали ( обично свиленом чарапом преко главе) и онда би се залетали међу девојке и љубили их. Наравно, углавном се знало ко је иза које маске, и којој девојци стреми, и старији још увек памте нека  разрачунавања након поклада ( кад оћеш да љубиш оно што не треба мораш да будеш спреман и на који „буботак“)… Фотографију је послао Бранислав Вукићевић и представља „Чиче“ 1946. године ( …Испод фењера са шеширом Бача, доле лежи Мира Попа, хармоникаш Љуба Ћупа…).

Некад било, данас се спомињало…