Данас су Оци или Очеви ( како су се прослављали почетком 20. века?)

DSC00726
Facebook

Српска православна црква  данас обележава празник познат као Оци, Очеви или Очићи који се пада уочи Божића, дана рођења сина божијег. Овај празник, као и Детинци и Материце, спада у породичне празнике.

Баш као што су деца на празник Материце везивала мајке, данас везују очеве. Када честитају празник, очеви им дарују слаткише или неке друге поклоне и на тај начин се „дреше“.

Данашњи празник је поштован код нашег народа и цео дан породица проводи у добром расположењу и слављу, уз свечани, обавезно посни ручак.

Према народном веровању, празник Оци се обележава како би породица била јака, сложна, пуна разумевања и поштовања између деце и родитеља што све заједно једну породицу чини јаком и здравом.

Ревија „Историја“ у новембарском броју за 2014. годину, нам доноси и податак како су Детинци, Материце и Оци прослављани почетком 20.века у Београду: „Божићно славље је наговештавао низ празника који су му претходили. Детинци, Материце и Оци су били слављени у оквиру породице, али су се кућне догодовштине са „везивањем“ препричавале по кафанама и на женским седељкама. На Детинце родитељи „везују“ своју децу парчетом канапа, а потом се деца „дреше“ поклонима.Вриска млађе деце у бежању пред родитељима је обавештавала кад се и код кога почињало. Наравно, обично би отац дао неку пару да се мајци купи поклон. Понеко дете би уштедело нешто од кусура из продавница, па би купило симболичан поклон. Важсу „случајно“ пролазила поред кућа оних супружника који нису имали деце. Често су они баш те недеље излазили „послом“ на улицу, правећи се да не хају за децу око њих. Изненада би им се у рукама нашли комади канапа и почела би трка по улици,уз невиђену цику и вриску. Најчешће би најмлађи који не могу још довољно брзо да побегну први били ухваћени и „везани“. Пошто нису имали чиме да се „откупе“, поклоне су добијали ако свечано изјаве да су добри били целе године. Материце су биле већ озбиљнији празник. Тад деца везују своју мајку, али знају да заређају и по родбини и комшилуку, и везују све на које наиђу. У кући Богдановића (позната рибарска породица) ни кућна помоћница, Словакиња Јулка, није била поштеђена. Изабарана деца из дома али и понеко друго сирото дете били би одведени у двор да „везују крањицу“ и приме поклоне. Њено величанство краљица Марија Карађорђевић је била веома активна у прослави овог празника. Следећи њен пример и најугледније београдске даме су биле жустре чланице добротворних друштава, највише „Кола српских сестара“, којима је главни празник био материце јер су тада делиле поклоне сиромашној деци. На Очеве су се „дрешили“ очеви, али без јавног „везивања“, то је било само у кругу породице. И опет су се делили поклони и помоћ сиротињи. Богати људи су тога дана давали издашне јавне поклоне, јер је и то био начин исказивања престижа у друштву. Купили би нову и лепу одећу за неколико десетина малишана, поделили то деци и обавезно се фотографисали. Те су слике објављиване по новинама, „као пример за углед другима“.

Извор : Врањска тв, Википедија

 242 total views,  2 views today