Колико су данас опасне делузије и како их лечити?

DSC08122
Facebook

Делузија или суманута идеја је нетачно, али укорењено веровање које се одржава упркос објективним доказима у супротно и упркос културним нормама које не подржавају ово веровање. Често је део психоза и параноидних идеација а основне врсте су суманутости величине и прогањања.[1]

Ако нека особа има делузије, функционисање обично није умањено и понашање није очигледно чудно, уз изузетак саме делузије. Делузија представља болесно веровање у нешто што није истинито, што се може доста лако утврдити. Делузије нису подложне утицају здравог разума, чак ни очигледности. Узете здраво за готово, делузије могу да делују уверљиво, а пацијент изгледа сасвим нормално, све док неко са стране не спомене њихове делузивне теме. Постоји неколико врста делузионих поремећаја, тачније подтипова, а свака врста обухвата одређену тему у склопу делузије пацијента. Неодређени подтип је највише одређен код старијих особа (делузије се подједнако јављају и код мушкараца и код жена- појављује се у различитој доби  – од адолесценције до позних одраслих година, али се обично јавља код старијих особа) које нису у стању да прихвате настале промене ( нпр.  када се ради о промени  политичких друштвених односа као што је прелазак из социјализма у капитализам или промена  појединих ауторитарних режима или одлазак једне дугогодишње владајуће структуре) Неодређени подтип  у себи садржи и широк спектар девијација које се огледају у томе да пацијент мисли да је изнад званичних друштвених норми ( да може учинити или урадити оно што је другима законом забрањено – нпр. да  позива на насилно рушење уставног поретка,  износи своја виђења међунационалних односа која нису у сагласности са постојећим стандардима итд).

Лечење делузионог поремећаја често подразумева и психофармакологију и психотерапију. Пошто је ово обољење по природи хронично, стратегије лечења би требало да се ускладе са индивидуалним потребама пацијента и да се усредсреде на одржавање социјалног функционисања и побољшање квалитета живота. Приоритет би требало да буду успостављање терапеутског савезништва и постављање циљева лечења, који су пацијенту прихватљиви.

Извор :  sta-su-deluzije-i-deluzioni-poremecaj/, Википедија, /markusmaki.wordpress.com,

Loading