Великим багером из Пека извађено више од 7 тона злата

130283568_111075690842141_2324353638487583488_n
Facebook

Од почетка писане историје, остало је забележено да је Пек синоним за златоносну реку и да већ вековима важи за златом најбогатију у целој Србији.  Легенда каже  да су Аргонаути, у потрази за златним руном, походили ове крајеве и тражили га у вировима и на обалама Пека. Познато је и да су највиши слојеви становништва  у старом Риму носили накит направљен од злата извађеног из Пека. У прилог томе сведочи и Краку Лу Јордан, археолошко налазиште из трећег века нове ере на ушћу реке Бродице у Пек. Римљани су најинтезивнију експлоатацију злата имали  у периоду владавине цара Хадријана у другом веку нове ере. Током средњег века, српски краљеви су наставили вађење злата, да би се екплоатација наставила након  ослобађања од Турака, посебно крајем 19. века у време Краљевине Србије, а затим и у Краљевини Југославији. У ту сврху коришћен је специјални багер за вађење златоносног песка. Велики багер постављен је почетком тридесетих година прошлог века у селу Нересница, у близини Кучева и то је био други багер по величини у свету, одмах иза оног који је за британску круну експлоатисао злато у Индији.

Багер у Нересници купило је акционарско предузеће “Нересница-Глоговица“, у којем је краљ Александар Карађорђевић био већински власник. Прорадио је 12. октобра 1934. године, само три дана после атентата на краља у Марсеју. Према подацима из архива, овај багер је из Пека вадио између 25 и 32 килограма чистог злата месечно. Експлоатација злата на овај начин, трајала је све до средине 1955. године и за то време извађено је више од седам тона племенитог метала. Краљ је био власник 60 одсто предузећа „Нересница-Глоговица“, заједно са још неколико сувласника. Багер је у Енглеској купио извесни београдски адвокат Дуњић, који је био директор овог предузећа и други акционар по величини. Мало је познато да је приликом изградње магистралног пута Кучево – Пожаревац као подлога коришћен шљунак из Нереснице, кога је из Пека ископао багер краља Александра. Овај шљунак коришћен је и данас за градњу насипа на реци Пек у засеоку Паскароне у насељу Нересница.

Такође, већина кучевљана и њихових гостију не знају да је део старог багера и даље у нашем месту и служи – додуше не за ископавање злата, већ да се њиме пролази. Две плоче, на тротоару испред тзв Задругара, по којима се стално хода, потичу од делова ове, некада друге по величини машине на свету.

 

извор :данас

Loading