Јаношевић о односима у ОО СНС Кучево, Владимиру Стојановићу, Зорану Милекићу и историјској победи на локалним изборима

IMG_1844
Facebook

 

еК :Сведоци смо да, у последњих месец дана, постоје трзавице у Општинском одбору Српске напредне странке Кучево.Како се осећате због тога?

Знате ли онај осећај када се рано ујутру пробудите и у само свитање удахнете свеж, оштар јутарњи ваздух пуним плућима и осећате, са једне стране мир и растерећеност, а са друге стране се пуните позитивном енергијом?  Што би народ рекао, продисао сам. Тако се осећам у последњих двадесетак дана. После двадесет година, сада сам без притисака и уцена, не морам више да бринем да ли ће моје изјаве, предлози и одлуке наићи на сурово неодобравање најближих сарадника. Што се трзавица тиче, оне су одувек и постојале и победник ће увек бити странка а не појединци.

 

еК : Неки оспоравају вашу легитимност као председника општинског одбора.

 

            Ја сам се наслушао таквих бесмислица и нагледао свакаквих коментара. Видите, управо они, који не знају  шта је Српска напредна странка, јер већина њих нису ни чланови, не знају ни шта је Општински одбор, шта су Месни одбори, која су права и обавезе Општинског одбора, а рачунајући да су наши чланови и одборници припрости, а да народ не разуме, пласирају такве лажи. Чињеница је да све то раде уз свесрдну сагласност Зорана Милекића, који им каже да  ништа не брину, он ће позвати кога треба и све ће  решити, што је лаж али код неких лажи пролазе, а некима и одговарају.По њима, сада  Милош Петровић и ја нисмо легитимни, а када ме је, по речима Милекића, неспособни Владимир Стојановић, преклињао да га предложим за председника општине, тада сам био легитиман?! Онда, по логици ствари, нико није легитиман јер сви црпе легитимност из моје функције.

Међутим, истина је да, како год да ме назову, да ли повереник, председник, слон или како год, ја сам једини овлашћен да представљам и спроводим одлуке Српске напредне странке у Кучеву и све док председник Вучић и председник Извршног одбора, Дарко Глишић буду тако сматрали, ја ћу тај посао савесно и у складу са Статутом радити. За мој рад одговарам координатору Александру Јокићу и Извршном одбору. Они који се играју странке и манипулишу чланством  одговараће пред страначким органима.

 

еК :Споменули сте Зорана Милекића, ви сте били дугогодишњи сарадници, одкуд сад толико неслагање?

 

Тачно је да смо били дугогодишњи сарадници и ја никада, за разлику од њега, нећу у јавност изнети наше приватне разговоре и приватан живот, јер ми то морал и васпитање не дозвољавају. Што се тиче страначког рада и вршења власти, ту имам обавезу према грађанима да изнесем истину. Истина је да наше неразумевање почиње још 2015.године, иако су притисци Зорана Милекића на мене одувек постојали, са многим његовим потезима  се никада нисам сложио али попуштао сам поштујући његов минули рад у странци. Наш велики сукоб мишљења почиње у тренутку када је инсистирао да се асфалтира пут према Ђули, где је његова викендица. Огромни су притисци били,посебно на Новицу Булајића, да Дирекција за изградњу асфалтира тај пут, који је у том тренутку имао статус атарског пута, чак и по цену Булајићеве смене. Наравно, ми у том тренутку нисмо имали ни припремљену пројектно-техничку документацију коју су управа и Дирекција касније урадиле, чак је и Скупштина заседала, одборници  су гласали да атарски пут прогласи улицом и тај пут је легално урађен, али се поставља питање сврсисходности. На страну то, што је Државна ревизорска институција утврдила да је тај пут несврсисходан и казнила Новицу Булајића, ми смо имали велике политичке проблеме јер смо тај пут асфалтирали у тренутку када је пут за Кучајну, Церемошњу и Буковску био у катастрофалном стању. Ружно је да сада изнесем како  су Славољуб Јенић-Бумбар и Мирослав Миливојевић-Миле реаговали.

Наравно, притисци од стране Милекића су се наставили да сменим Булајића, на шта никада нисам пристао. Милекићеве методе су биле манипулација одборницима и одборничком већином, те је увек преко других слао поруке типа:  ако не урадиш како ти кажем, сменићу те, а онда су људи невољно пристајали на све. Он у политичкој борби никада није користио чињенице, већ веште конструкције. а политичке противнике, као и оне које је елиминисао из наших редова. је криминализовао користећи методу изношења у јавност измишљених афера, па се ти после брани. То можете видети и данас, ко му се супротстави одмах „баца дрвље и камење на њега“. Такве су  изјаве и деманти и Владимира Стојановића јер он и не уме  аргументовано да одговори, већ копира Милекића и мисли да је то паметно.

 

Ек :Да ли је то допринело катастрофалном резултату Српске напредне странке у Кучеву­ 2016.године?

 Добрим делом, да. Наши опоненти су вешто експлоатисали ту тему, а ми нисмо имали одбрану у политичком смислу, другим делом је допринела  наша неорганизованост у самом Месном одбору Кучево. Ми смо тада на свим бирачким местима у Кучеву изгубили изборе. Дакле, на бирачком месту Дом културе, где је кандидат био Зоран Милекић, Група грађана је имала 50 гласова више од нас, у Колонији, где је Владимир Стојановић био кандидат, изгубили смо са 140 гласова разлике, у средњој школи где је Јасмина Ћамиловић била кандидаткиња, изгубили смо са 180 гласова разлике, у Месној заједници где је председник МО Кучево Станислав Миладиновић био задужен, изгубили смо са 80 гласова разлике и у самом Центру, где је др Дарко Благојевић био наш противкандидат, изгубили смо са стотинак гласова разлике. На крају, Милекић је нашао јединог кривца за пораз у Кучеву и њега оптужио за све, а то је био Раша Булутић, који је реално сносио најмањи део кривице.

Дакле, све функције које су тада добили функционери СНС-а из Кучева, управо ти наши губитници избора, добили су на моје име, јер сам једино ја, као кандидат за председника општине, победио у Каони на оба бирачка места и то убедљиво.Нажалост многи који су тада убедљиво побеђивали су чак и омаловажени. Без обзира на све, Владимир Стојановић постаје председник Скупштине општине, Јасмина Ћамиловић моја заменица, Зоран Милекић народни посланик. Знате, Владимир Стојановић је још увек у мом мандату и замислите то лицемерје баш његово и тих људи који су на својим бирачким местима изгубили, а од странке добили високе позиције,те су  сада најбучнији против мене. Мислим да то није само неморално, већ и злобно. Ја сам тада трпео све критике виших органа странке, четири године балансирао и сву одговорност преузео на себе зато што нисам кукавица, али они други су ћутали  и засели у фотеље јер су имали Милекићеву заштиту. Сада су исти ти у великој паници јер Милекић нема никакву политичку снагу, нити позиције у странци, те им је преостало да се позивају на народ, а када год је политичар у паници он се подсвесно позива на грађане.

 

еК :Многе кадровске промене су се дешавале у последње четири године, да ли је то допринело бољим резултатима?

 

            На жалост, у Општинском одбору се нису дешавале кадровске промене, мада је било неопходно да се десе корените промене, једино је  Милош Петровић на предлог Зорана Милекића изабран за секретара Општинског одбора уместо Раше Булутића. Ако мислите на кратак период, када је др Дарко Благојевић био заменик председника, чињеница је да је те преговоре водио искључиво Зоран Милекић. Ми смо, као одбор, прихватили његов предлог, а исто тако прихватили смо Милекићев предлог за Благојевићево разрешење. Друге промене попут постављења и разрешења Милета Миливојевића са места директора Дома здравља су све Милекићеве егзибиције, чланови Општинског одбора које је он излобирао су само аминовали такве одлуке.

Након избора за Национални Савет Влаха у Републици Србији на којима је листа чији сам ја био носилац освојила историјски резултат од 94% односно 14 000 гласова Влаха у Србији, неозбиљно би било да не прихватим место председника Националног Савета. Због неспојивости функција, ја сам поднео оставку  на место председника општине.Тада сам мислио да Владимир Стојановић треба  буде предложен за председника општине, али је Милекић био против тог предлога, јер је сматрао да је Стојановић неспособан, да има проблема са алкохолом и да нема никакве заслуге у страначком раду, са чиме сам се сложио, али сам рекао да ни Милекићев предлог, а то је Славица Булутић,  нема никакве страначке заслуге, а ни политичко искуство. Милекић је ишао на Славичину стручност и то је прихваћено. Славица Булутић  поставља Душана Тодоровића за свог помоћника а овај убрзо отказује послушност Милекићу, почиње јавно да говори да је дошло време да се Милекић више не пита за све . Истине ради Булутићка је Тодоровића за свог помоћника поставила без одлуке Општинског одбора, мог знања и сагласности координатора Јокића и то тада Милекићу није сметало јер је овај важио за „његовог човека“. Међутим, када је почео да говори да је Милекићево време прошло, овај је прво тражио да га се Булутићка реши, а када она то није пристала, иницирао је њену смену. Наравно, тада смо и ја, и Милош Петровић и координатор Јокић били легитимни представници СНС-а, а Стојановић од лошег постаде добар кандидат јер је то Милекићу у том тренутку одговарало. То је истина о избору Стојановића за председника општине Кучево.

еК :Како је онда могуће да у таквој косталацији односа убедљиво победите на локалним изборима 2020.године?

 Упутства председника Александра Вучића су била да се подмлади кадар, да се пружи прилика новим лицима, да направимо тим за будућност. Из тог разлога је, морам да кажем, по налогу координатора постављен др Иван Рајчић за носиоца изборне листе. Истраживања су показала да је рејтинг др Ивана Рајчића 76,9% а Владимира Стојановића 4,2%. Иако се гласа по пропорцијалном систему људи реално гледају човека. Владимир Стојановић се са тим никада није помирио и стално је инсистирао да изаберемо њега као кандидата за председника општине. Током изборне кампање муке сам мучио како бих одржао мир у Одбору и спровео изборну кампању. Ту, реално, није било сукоба, већ константних представљања др Рајичића у негативном контексту од стране Стојановића. Стојановић је, знајући лоше личне односе између Милекића и координатора Јокића, стално Милекићу преносио негативности. Све је то вешто упаковао Милекићу јер је Стојановић био свестан да сам не вреди политички ништа, али да, вештим мешетарењем унутар одбора, може да добије шансу да се избори за позицију. Др Иван Рајичић је све игнорисао и сваки ударац стојички издржао, те са екипом младих људи највише допринео најубедљивијој победи у историји вишестраначја у Кучеву. Нажалост, док смо се ми борили за сваки глас, Стојановић и Милекић кују план како да елиминишу оне који су највише допринели победи, те три дана пре избора Милекић избацује из страначких просторија цео Изборни штаб. То су све чињенице које јавност треба да зна.

еК :На крају шта би сте поручили вашим до јуче саборцима и господину Милекићу?

 

Ако хоћете да се бавите политиком, немојте да сте довољни сами себи. Без помоћи централних власти, Српске напредне странке и председника Вучића нестаћемо као општина.  Господину Милекићу  бих поручио да чува здравље, да увек  носи маску и држи дистанцу.

 

 

 

           

 

           

 

           

 

 

 

Loading