Избори између два светска рата – од печеног вола до псовки и батина!

2cfwi1g
Share on facebook
Facebook 0

У својој Моногафији   Кучева и Звижда чика Милорад Николић нам је оставио много занимљивих података о тадашњем политичком животу.

До смене династија 1903. (Обреновића Карађорђевићима) водеће две странке биле су владајућа напредњачка и опозициона радикалса, за њима су каскале демократска и либерална. Од 1903. па до шестојануарске диктатуре 1929.  радикалска је у Звижду имала већину, а демократска у Кучеву и још неким селима.Напредњаци и либерали су се „продемократили“. Радикалима је припадао посланички мандат а демократама мандат председника општине Кучево. Избори су били вишестраначки.Право гласа, активно и пасивно, имали су само пунолетни мушкарци са 21. годином  старости. Жене , војна лица, осиђеници на губитак грађанских права и они на издржавању казне нису имали право гласа. Гласало се непосредно гласачким куглицама.За избор и победу била је потребна проста већина.“

Први избори након увођења  шестојануарске диктатуре одржани су 1931.  и аутор  их је назвао „мутавим“ јер је“ кандидате одредио врх државе и народ позваше само да гласају“.

„Беспартијско стање потраја све до 1935. Године. У њему су одржани и општински избори 1933. Тада су биле две странчке листе. Носилац једне је био демократа Филип Вукотић, а друге радикал Десимир Јанковић Нуне.Изборна кампања била је жестока, у границама дозвољеног и весела. Епилог – печени во пред општином јер је Филип Вукотић био изабран за председника општине.“

Описујући тзв. Јевтићеве петомајске изборе 1935. године чика Милорад каже :..“изборна кампања била је врло ошрта и напета.Људи се поларизоваше. Било је и појединачних батина, а о псовкама и клетвама да и не пишем. Умало да не дође и до опште туче када се  на раскрсници код „Јаблана“ сукобише две манифестације, поворке. Да не би оштре жандармеријске „демократије“, подједнако за обе стране, и крв је могла пасти, јер нико тако ствар не може да заговна као пристрасна полиција…У Народну скупштину са посланичким мандатом у џепу, оде Десимир Илије Влачета Јанковић-Нуне. Оде и начелник Вуксан одакле је дошао по успешно обављеном послу. Изборно стање поче се враћати у нормалу, духови се смирише, увреде клетве и шамари праштати или плаћати, прекршајне пријаве адактирати, а неизвршене  казне амнестирати. Живоит се враћао у нормалу“!

ИЗВОР : Монографија Кучева и Звижда

 

 2,505 total views,  2 views today

Slider