Dan zaljubljenih je danas sekularan, dok je, izvorno u pitanju praznik Protestantske i Rimokatoličke crkve koje 14. februara proslavljaju Svetog Valentina. Dan zaljubljenih u poslednje vreme, posredno ili neposredno obeležava veliki broj ljudi širom sveta
Proslava Valentinova (dana) u početku je bila namenjena nekolicini istoimenih ranohrišćanskih svetaca. Najpoznatija martirologija (način na koji neko postaje svetac-mučenik) Valentina jeste ta da je pogubljen jer je venčavao vojnike, što je tadašnji rimski car Klaudije II strogo zabranio, smatrajući da su oženjeni muškarci loši vojnici. Prema verovanju, dok je odlazio da mu odrube glavu, Valentin je slepoj tamničarevoj ćerki poslao pismo sa žutim šafranom u znak zahvalnosti za ukazanu pažnju. Bilo je potpisano „od tvog Valentina “
Dan Svetog Valentina je prvi put sa romantičnom ljubavlju povezan u četrnaestom veku u krugovima bliskim Džefriju Čoseru, engleskom pesniku poznog srednjeg veka. U to vreme, među uglednim ljudima bila je popularna tzv. otmena ljubav. Do petnaestog veka, ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama.Savremena obeležja Dana zaljubljenih su crveni srcoliki pokloni, golubice i igračke ili figure u obliku Kupidona (starorimskog boga strasne ljubavi). Još od devetnaestog veka, rukom pisanim čestitkama mesto na tržištu oduzimaju masovno proizvedene čestitke.
Sveti Valentin je dugo smatran danom neudatih i neoženjenih, a ne bračnih parova. Toga dana devojke bi se skrivale po selu i čekale da ih mladići pronađu, a parovi stvoreni nakon te igre trebalo je da se venčaju tokom te godine.