Отворена изложба уметника из Северне Македоније

8
Facebook

У Завичајној галерија Центра за културу, директорка ове установе Јасмина Благојевић, отворила је вечерас изложбу  Зорана  Арсевског – Бабата, ликовног уметника из Северне Македоније која ће бити отворена до 30. септембра.

Отварајући изложбу г-ђа Благојевић је, између осталог истакла да је познати  историчар уметности  Роберт Цветовски за Арсевског написао: „Постоје многи савремени уметници који свој ликован рад везују за актуелна дешавања у времену у коме живе, при том са настојањем да изнесу свој став пред широм јавношћу не би ли дали свој допринос у борби човечанства за боље уређење планете и живота на њој. На жалост, у последњих двадесетак година постаје јасно да већ сада морамо предузети радикалне кораке да бисмо обезбедили опстанак људске врсте и целог животињског света на планети Земљи јер смо својим неодговорним деловањем, мотивисани брзим профитом, користили технологије које су на дужи рок трајно уништавали планету. У прошлости, велике промене на земљиној кори су узроковане тектонским поремећајима као природне појаве геолошког типа а данас, на жалост, су велике промене тектонских размера узроковани људском делатношћу и отуда и наслов теме “Тектонски поремећаји“ коју је на свој оригинални визуелни начин обрадио академски уметник Зоран Арсовски – Бабата.                             У настојању да свом раду приступи двозначно у филозофском и уметничко-визуелном моду, Арсовски користи методе које најбоље познаје а то је ликовна вештина, знање и искуство у успостављању визуелне комуникације између себе и ширег аудиторијума без страха да – отварајући један комплексан дискурс – може себе изложити тешком задатку. Изазов је још већи ако знамо да је тема обрађена на минијатурним форматима (10х10 цм.) где је сам автор поставио себи високе критеријуме у завршној обради која је предпостављала високу прецизност цртежа, добро постављену композицију, колористички баланс у нијансама и рационално коришћење малог простора не би ли оставио гледаоцу јасну поруку своје идеје. Користећи доследно ове постулате у свим својим радовима, Арсовски настоји отворити полемику на задану тему у једном ширем временском опсегу третманом садржаја који је узроковао штетне промене животне средине, затим теме које се тичу данашњег стања али и теме које наговештавају ближу будућност. Да би то постигао на малим платнима, користи акрилну боју коју мајсторски позиционира сликарским алатом и из те креативне навигације сликарских кретњи ствара чудесан свет микрокосмичке реалности која се инстантно апсорбује у оку конзумента својом атрактивном појавом, као и колористичким шармом. Зато и  језик којим говори Арсовски делује комплексно и зрело, и зрачи у једном ширем опсегу: од реалних фигуративних представа до асоцијативно-апстрактних решења са одређеним назнакама које су често минималистичког карактера иако одређују цео смисао и идеју ликовног дела. У неким остварењима доминира експресија колорита а цртачка компонента је потиснута у други план, док у неким, основа композиције је сложено структуиран цртеж који гради целину помоћу пуно ситних детаља постављених у један узрочно-последичан однос сличан природној постављености постојећег универзума. И све се то претвара у један необичан свет који је реалан као и сваки други, који живи на малом платну и у оку посматрача, који ћути и гласно изражава своје поруке у зависности од тога ко перципира тај мали део креиране стварности. А поруке могу деловати застрашујуће: нестанак многих животињских врста, претежно птица, инсеката и тропских сисара, као последица људских активности, пре свега погубно деловање модерне технологије на здравље људи и околине, као и глобално загревање планете са незамисливим трајним последицама по цео живот на планети. Зато овај опус стваралаштва на академског сликара Зоран Арсовски – Бабата требамо, пре свега, схватити као крик и задње упозорење до све људе који воле ову планету и могу својим деловањем помоћи у зачувању животне средине, али и као једну јединствену интимну ауторску креацију коју посвећује еколошкој идеји.“

 

Loading