У Завичајној галерији Центра за културу , Анђела Аћимовић ( организатор програма ове установе), отворила је Изложбу наивних уметника Верице и Косте Андрејевић. У пригодном говору она је, изумеђу осталог рекла :
„Брачни пар  уметника,  Вера и Коста, већ су познати у нашој средини као посвећени и вредни ствараоци.Савремено наивно сликарство у Србији је један од облика ликовне уметности којим се баве даровити људи и без академског уметничког образовања.Од првих етноантрополошких истраживања савременог наивног сликарства па до данас, на простору данашње Србије, одиграле су се многе друштвене трансформације, које су утицала не само на развој наивног сликарства у појединим срединама већ и на избор сликарских мотива и начина ликовног изражавања. Зато у делима српских наивних уметника ликовни мотиви често чине тежишта сликовног израза. Ови мотиви као истовремени носиоци свакодневног живота, на симболичан начин имају значење виталних принципа око којих је организовано и колективно биће.Наивно сликарство у Србији настало је у четвртој деценији 20. века, у историјском периоду у коме је владaо несклада између формалне уметности и актуелног развоја српског друштва у целини. Посликавајући самосвојно и искрено и уносећи у радобе  осећања за архаично и митолошко, са карактеристикама спонтаног ликовног израза и видљиво наглашеног значаја теме у односу на структуру слике, наивни сликари у Србији на својим ликовним делима своје сопствено животно искуство филтрирају кроз осећање животa  путујући кроз време и по митском свету који је за небројена поколења био стварност.

Наивна уметност као аутономна уметност постоји независно од јасно одређених одлика стила и уметничког образовања, и одвојена је од спољашњих утицаја, што као последицу има разноврсност ликовних решења.  Зато она не трпи правила, која се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити, и по томе је попут талента који се не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика и форми, јер је спонтана. Наивна уметност се према томе не учи већ настаје и развија се захваљујући необузданој машти сваког стваралаца посебно, намећући свој посебан ликовни израз и нове облике естетског. Зато се наивни уметници у свету сматрају и називају носиоцима традиционалних знања односно

Из свега наведеног можемо јасно препознати рад уметника чију изложбу отварамо. Свако од њих развија себи својствену технику изражавања и кроз различите медије гради себи пут у српској наивној уметности

Како, самоуки уметник своје основно и примарно занимање доживљава као личну инспирацију и поглед на свет: он тај свој унутрашњи доживљај о сопственом бивствовању и професији којим се бави саопштава на својим сликама избором тема на сликама. Са друге стране, бројни психолошке услови средине, додатно опредељују такозвани спољашњи мотив слике.

Центар за културу и у годинама које долазе наставиће да помаже у афирмацији стваралаштва ових  уметника.