На данашњи дан 1921. обновљена Браничевска епархија

70184304_507630433382368_5339048367911600128_n
Facebook

Одлуком  Светог  архијерејског синода 30. августа 1921. године обновљена је Браничевска епархија са седиштем у Пожаревцу. За првог  епископа обновљене епархије изабран је Митрофан Рајић дотадашњи архимандрит конзисторијални бележник  Пакрачке епархије .Од обнављања Епископи су били :

Име и презиме Време службе
Епископ Митрофан Рајић 1921—1930
Епископ Јован Илић 1931—1933
Епископ Венијамин Таушановић 1934—1952
Епископ Хризостом Војиновић 1952—1989
Епископ Сава Андрић 1991—1993
Епископ Игнатије Мидић од 1994
    • Браничевска епархија у свом саставу има 7 Архијерејских намесништва :

 

  • Архијерејско намесништво великоградиштанско ( коме припадају парохије у општини Кучево
  • Архијерејско намесништво великопланско
  • Архијерејско намесништво млавско
  • Архијерејско намесништво подунавско
  •  Архијерејско намесништво пожаревачко
  • Архијерејско намесништво раваничко-параћинско
  • Архијерејско намесништво ресавско

ИСТОРИЈА :

Епархија Браничевска је средњовековна српска епископија, у време српске царевине са рангом митрополије. Наследница је ранохришћанских епископских седишта у Виминацијуму (Костолац) и Хореум Марги (Ћуприја), затим средњовековних епархија петруске (средњовековни град у близини данашњег Поповца) и пожаревачке митрополије.

Обухвата просторе општина: Велика ПланаВелико ГрадиштеГолубацДеспотовацЖабариЖагубицаКучевоМало ЦрнићеПараћинПетровацПожаревацСвилајнац Смедерево и Ћуприја.

Први виминацијумски митрополит који се помиње је митрополит Амант, који се помиње као учесник сабора у Сердици — Софија у 4. веку, као и епископ Зосим из града Хореум Марги (Ћуприја). Након најезде варвара (Авара и Хуна) ови градови бивају срушени. Након њихове обнове у време цара Јустинијана (527—565) обнавља се и митрополија у Вимиинацијуму и епископија у Хореум Марги.

У 9. веку Виминацијум обнављају Срби под називом Браничево. Епархија у то време носи назив Моравска епархија и из тог периода се помиње епископ Агатон (879—880) као учесник на Цариградском сабору.

Браничевски епископ помиње се 1018. године у повељи византијског цара Василија II. Центар те области био је у граду Браничеву на месту старог Виминацијума у близини Пожаревца.

Крајем 13. века, за време краљева Драгутина и Милутина, Браничевска епархија је ушла у састав Српске архиепископије. На ранг митрополије је уздигнута 1346. године.

У 15. веку позната су два браничевска митрополита: Венијамин се помиње 1416, а Саватије 1434. године. Он је последњи који је носио титулу митрополита браничевског. Седиште митрополије премештено је из Браничева у Смедерево између 1430. и 1439. године. Сигурно је да се од 1439. године катедра Браничевске митрополије налази у Смедереву. Од тада се браничевски епископи називају смедеревским. Поред смедеревског митрополита у другој половини 15. века помиње се и његов викарни или суфрагани епископ, са титулом смедеревски епископ. Познат је епископ Јован који се помиње 1466. године.

Смедеревска митрополија, односно стара Браничевска епархија, припојена је 1705. године Београдској митрополији. Обновљена је тек 1921. године са првобитном титулом Епархије браничевске са седиштем у Пожаревцу.

Познати епископи и митрополити епархије браничевске:

  • Митрополит Виминацијума Амант, учесник на сабору у Сардици 343.
  • Митрополит мезијски Кирјак око 358.
  • Епископ Хореум Маргија Зосим, учесник на сабору у Сардици 343.
  • митрополити Сапије, Павле, Етерналис, и Саватије, поменути у посланици папе Целестина 424.
  • Епископ Браничева Агатон, 867 — 880.
  • Епископ Браничева Власије, 13. век
  • Епископ Браничева Јаков, 13. век
  • Епископ Браничева Порфирије, 13. век
  • Епископ Браничева Јоаникије, 13. век
  • Епископ Браничева Мојсије, око 1315-1317.
  • Епископ Браничева Јосиф, пре 1346.
  • Митрополит браничевски Михаило, друга половина 14. века
  • Митрополит браничевски Венијамин, 1416.
  • Митрополит смедеревски Саватије, 1434.
  • Епископ смедеревски Атанасије, 1439-1456.
  • Епископ смедеревски Јаков, 1466.
  • Митрополит смедеревски Павле, 1531.
  • Епископ смедеревски Теодосије, 1532.
  • Митрополит браничевски Захарије, 1557.
  • Митрополит браничевски Софроније, 1609.
  • Митрополит браничевски Силвестар, 1615.
  • Митрополит браничевски Јосиф, 1627.
  • Митрополит браничевски Никодим, 1667.
  • Митрополит браничевски Михајло, 1682.
  • Митрополит браничевски Јоаникије, 1685.
  • Митрополит браничевски Михајло, 1733.
  • Митрополит браничевски Герасим, 1776.

 Извор : Википедија, еБраничево

Фото : еБ, еК

 6,667 total views,  2 views today