Отворена 18. БРАНИЧЕВСКА ПАЛЕТА посвећена Драгану Кецману

DSC04959
Facebook

У Завичајној галерији Центра за културу отворена је 08. августа 18. Колективна изложба слика „Браничевска палета“ која ће трајати све до 30. августа. У уводној речи приликом отварања, директорка Центра за културу Јасмина Благојевић је, између осталог рекла : …“ и вечерашњом изложбом Драган Кецман остаје саставни део „Браничевске палете“ у чијем стварању је тако несебично учествовао. На данашњи дан 2008. године Драган Кецман се преселио у вечност.Хвала вам што својим присуством доприносите нашој намери да великог сликара задржимо задржимо у сећањима у која се трајно урезао својим талентом и радом. 18. Браничевску палету, на којој је учешће узело укупно 19 уметника, сликара и склуптора из Браничевског округа и Мајданпека, званично је отворила историчарка уметности Јулија Башић, која је нагласила :“… је у протеклих 18 година на палете излагало ,мого уметника различитих генерација и различитих  уметничкох сензибилитета. Старији ствараоци су учествовали у оснивању Палте а  за многе млађе ова изложба је представљала и први искорак из анонимности, прво излагање радова тако да је Браничевска палета за све нешто изузетно...“ .У каталогу посвећеном 18. Браничевској палети, историчарка уметности Јелена Анђелковић Грашар је написала: „Кучево је можда мало место по броју становника, али посматрајући квантитет,а нарочито квалитет културних дешавања, ово месташце ушушкано у долини Пека, добија другачију перспективу. Културно наслеђе, заједно са континуираном традицијом одржавања различитих манифестација, какви су и најпознатији Хомољски мотиви, довољно су добри предуслови за стварање културне климе у којој се развија оно аутохтоно и локално до граница универзалне препознатљивости.Таква је и Браничевска палета, колетивна изложба уметника Браничевског региона, која ове године бива постављена пред публику већ осамнаести пут. Основана од стране домаћих уметника, су основ не само културног живота места, већ су они ти који су обликовали изглед ипрепознатиљивост свог краја, те утицали на образовање свести о уметности код публике. Логичан наставак на добру замисао биле су изложбе које су сваке године пред кучевску публику доносиле дела сликара из комшијских градов и варошица. И тако осамнаест година за редом, сликари различитих генерација и уметничких сензибилитета излажу своја дела, стварајући једну хетерогену, регионалну поетику коју прожима географска нит наслеђа Браничева.Било да се то наслеђе огледа у садржини дела, препознатљивим темама или мотивима, специфичној техници, избору ликовних елемената, упориште свакој од њих налази се у учитељу, ономе који је био у учионици неке браничевске школе, природи у којој и са којом је уметник живео или пак традицији, места или породиц одакле је црпео инспирацију. Браничевска палета пред публику доноси актуелне радове сликара, чија дела припадају различитим сликар ским манирима. Под окриљем исте изложбе посматрачи могу да стекну увид у тренутно стање ликовне сцене, или се иницирано изложбом заинтересују са уметнике и њихов опус појединачно. Циљ ове изложбе је многострук, али најважније је да одговорне институције раде на промовисању људи и дела која настају у локалном или регионалном окружењу. Кучево и Кучевљани нису упознали уметност кроз уметничко деловање нпр. Марине Абрамовић, већ кроз суживот са Драганом Кецманом, Милетом Надлачким, Пером Анђелковићем итд. Зато је важно да чувамо и промовишемо уметност која велича свет којем и сами припадамо, који најбоље познајемо, јер у њему и са њим живимо.

 

Песник Слободан Ристовић, великом сликару Драгану Кецману, посветио је и песму

 

НЕМУШТЈЕ

 

Ћутање је моја реч немушта.

Затурен под опараним плетивом

испод прага, у постељи кућарице,

дрхтим своју мисао.

Изједе ме стрепња

да се без уста не родих.

Могао сам мислити

да се о мени мајка огрешила.

Овако сам болан

мој грех је већи од мог рођења.

Можда сам због тога плакао

када сам угледао сунце.

Потрошио сам безвремље

зидајући пирг

окачен о грудну кост небеса.

Круни се ћерпич од златне плеве

Пек гујица у обући мојој

носи ме под неки дан

где сам наткривен сликом детета

и асурама дунавских вртлога.

 

Миришем а ти Равијојло

у Раму ткаш платно

којим ће ми покрити очи.

Сада загледан у минуле будућности

видим неког дечака

који у ливади близу Петровца

шара прутић близном брату

оне кућарице која немушти пева

са Циганима што продадоше коње

да би се окупали млеком и ракијом

Ћутање је реч немушта

која ме ноћ и дан дозива.

Одзива им се плава голубица

Коју је једне зоре однео

песник са Златибора

и претворио у звезду.

Ону што понекад падне

у косу мојој ћерки.

 

Loading