Dan uoči Božića zove se Badnji dan, jer se te večeri ne spava, već „bdi“, čekajući najradosniji praznik. U Kučevu je obeležavanje Badnjeg dana počelo Božanstvenom Liturgijom služenom u hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg kojom prilikom su osveštani i badnjaci koji je verni narod onda nosio svojim domovima.

U 20 časova održana je Litija oko hrama ( vremenski uslovi su onemogućili da se prođe ulicama grada), potom i paljenje velikih badnjaka. Nakon toga sledilo je neizbožno kuvano vino i rakija bi se svi malo zagrejali na ovom dvocifrenom minusu, koliko je večeras u Kučevu.

A u kučevačkim domovima . domaćica je prilikom unošenja badnjak premazivala medom, posipala ga vinom i žitom, domaćin je zapalio kandilo pred slavskom ikonom, potom i sveću i okadio dom i ukućane tamjanom, u prostorije prosipao orahe i zvečeći, srebrni novac, pevao „Roždestvo Tvoje…“, a deca su „pijukala i kokodakala“. Potom su svi seli za posnu, badnjačku večeru.