На великој сцени Народног позоришта у Београду, у уторак, 25.12.2018. , након одигране представе „Дама са камелијама“, глумици Марији Вицковић уручена је награда Плакета „Жанка Стокић“ за најбоље глумачко остварење 17.позоришних свечаности „Жанки у част“ које у одржане од 1.до 4.новембра 2018. у Раброву.

Награду је уручила Светлана Кузмановић, председница Удружења грађана „Жанка Стокић“ из Раброва , организатор фестивала.

Светлана Кузмановић у свом обраћању рекла је :

„Поштована публико, уважени актери вечерашње представе, добро вече!

 Већ 17 година Удружење грађана „ Жанка Стокић „  организује у Раброву Позоришне свечаности  “ Жанки у част “, фестивал малих позоришних форми који негује традиционалан приступ позоришту и на коме се додељује награда за најбоље глумачко остварење. Ове свечаности доприносе и да се чува од заборава лик и дело највеће српске глумице 20. века Живане Жанке Стокић.

     Према оцени чланова Уметничког савета фестивала, Плакета „Жанка Стокић“ за најбоље глумачко остварење седамнаестих позоришних свечаности „Жанки у част“ припала јеглумици Марији Вицковић за улогу Беле у представи „ Индиго „ у продукцији „Смарт“ студија и позоришта „ Звездара театар“ из Београда.

     У образложењу уметничког савета стоји и следеће: „ У актуелном тексту, писца Душка Премовића, развија се савремена прича о животу, свакодневици,  две усамљене жене које избор пута , којим ће кроз живот ићи, зближава.

Криза идентитета, као болест модерног друштва, темељ је на коме Марија Вицковић гради улогу Беле , жене која на путу ка врху желећи да гради каријеру не бира средства .  Улогом Беле , глумица,  на сцени је отворила болна, горућа питања за које генерације младих жена не налазе одговоре.

Кроз својеврсну игру надмудривања и ривалства са старијом и искуснијом колегиницом, Марија Вицковић кроз лик Беле осветљава комплексност питања жена садашњице и неспособност да се донесу исправне одлуке под великим утицајем сопствених надања али и под пресијом друштва које намеће другачије вредности стављајући жену у кавез друштвених очекивања. Раскошним талентом и сувереном игром, Марија гради карактерни лик који дотакнувши дно , остављена и усамљена,  савладава стеге друштва  шаљући поруку и охрабрење публици .

Марија Вицковић,  уверљиво, дочарала је широк дијапазон карактерних црта и емоција овог упечатљивог лика . Са лакоћом, наизглед крхко а заправо глумачки снажно,  кроз читав комад својом енергијом и глумачком убедљивошћу пленила је сценом.“