Ваведење је један од дванаест великих хришћанских празника. Означава улазак (уведење) свете Богородице у храм. Празнује се 21. новембра по старом, односно 4. децембра по новом календару.

Марија је, као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дете предати Богу у храм. Доведена је из Назарета у Јерусалим где је на самом улазу дочекао је отац Јована Претече, првосвештеник Захарије. Улазак Марије у храм праћен је свечаном поворком Јоакимових и Аниних сродника.

Испред Марије ишле су девице са упаљеним свећама. Иза њих ходала је Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На уласку у храм, првосвештеник Захарије, увео ју је у Светињу над Светињама, најсветлије место храма иза друге завесе, где улазе само архијереји и то само једном годишње. Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Света Дева, Марија, остала је у храму, где је боравила девет година.

Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата свети Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.