Zavičajna galerija Centra za kulturu imala je večeras tu čast da se u njoj održi promocija knjige “Svi putevi vode ka Srbiji“ autora  Arno Gujona – francuza u čijim grudima kuca srpsko srce. Dočekan je gromoglasnim aplauzom prisutnih koji su tom prilikom ustali, iskazujući mu poštovanje za sve što je u svom mladom životu učinio za srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. U svojoj uvodnoj reči, direktorka Centra za kulturu, Jasmina Blagojević je između ostalog rekla :

„ Arno Gujon je francuski i srpski humanista, osnivač i direktor francuske nevladine organizacije  „Solidarnost za Kosovo“.

Rođen je 27. novembra 1985. godine u Grenoblu u Francuskoj. Diplomirao je na Visokoj školi za zaštitu životne sredine i zaštite rada u Grenoblu. Jedno vreme je radio u Zvorniku u Republici Srpskoj kao koordinator, gde je upoznao buduću suprugu Ivanu, Srpkinju rođenu u Francuskoj. Danas kao supružnici žive i vode kancelariju humanitarne organizacije u Beogradu.

Dana 11. maja 2015. godine u Beogradu je na prigodnoj svečanosti dobio srpsko državljanstvo i pasoš Republike Srbije.

Prvi put je došao u Srbiju krajem 2004. godine posle pogroma Srba na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine i to u Kosovsku Mitrovicu. Tom prilikom je sa starijim bratom Bertranom i dvojicom prijatelja kamionom dovezao humanitarnu pomoć skupljenu u Francuskoj.

Organizacija „Solidarnost za Kosovo” od osnivanja je dopremila pomoć u više od 30 konvoja u vrednosti većoj od milion i po evra, organizovala 12 projekata, sarađuje sa Eparhijom raško-prizrenskom i ima tridesetak volontera. Pomoć ovoj organizaciji u Francuskoj pruža 8.000 donatora.

Dobitnik je specijalne plakete za najplemenitiji podvig godine, koje dodeljuju „Novosti“,  za 2015. godinu.

Ukazom Predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, dobitnik je Zlatne medalje za izuzetne zasluge u oblasti humanitarnog rada.

Episkop šabački Lavrentije uručio mu je, „zbog velike ljubavi prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i humaniranog rada”, Orden Svetog vladike Nikolaja, najviše odlikovanje Eparhije šabačke.

23. januara2018. godine, patrijarh srpski Irinejodlikovao je Gujona ordenom Svetog Save prvog stepena.

U Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije dobio je, 29. maja 2018. godine, Povelju Viteza Svetosavskog pacifizma zbog humanitarnog rada na Kosovu i Metohiji kao i zbog zalaganja u Francuskoj za promenu slike o Srbiji.

Objavio je knjigu „Svi moji putevi vode u Srbiju”, kojom objašnjava razloge osnivanja humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo” . Ova knjiga povod je našeg večerašnjeg okupljanja. Večeras se ne dešava samo promocija knjige već I tribina, a publika će nakon izlaganja moći našem gostu da postavlja pitanja.

Knjiga „Svi moji putevi vode u Srbiju”,   uzbudljiva je ispovest mladog Francuza koji svedoči o drami srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Autor opisuje Srbiju onakvu kakvu je vidi stranac koji je sopstvenu sudbinu povezao sa sudbinom Srba tako što se, iz ljubavi prema ovoj zemlji, sa suprugom Ivanom nastanio u Beogradu. Svi moji putevi vode ka Srbiji – istovremeno je i moralni stav Arnoa Gujona, dirljiv iskaz vere u humane vrednosti i dobrotu, svedočanstvo o ustrajnoj i neodustajnoj rešenosti da se u vreme velikih iskušenja bude na strani nevinih stradalnika. Deset godina donoseći svakovrsnu humanitarnu pomoć srpskim enklavama na Kosmetu, Arno Gujon je uvideo patnju nedužnih ljudi, čija je možda najveća krivica to što pripadaju narodu koji je krajem XX veka prokažen u medijima zapadnog sveta. njegov angažman, proistekao iz tradicije autentičnog francusko-srpskog prijateljstva, redak je primer solidarnosti i saosećanja s ljudima koji pate. Arno Gujon poručuje da je dužnost današnjeg čoveka da se ovovremenom varvarstvu suprotstavi snagom onih ideala i bratstva među narodima kojima se odlikovala dojučerašnja Evropa.

Nakon nje govorio je sam autor, izuzetno dobrim srpskim jezikom. Pričao je o tome kako se osećao kada je prvi put došao i kako je do sada organizovao 43 humanitarna trenasporta, o tome kako su mu u sećanju zauvek ostala urezani osmesi dece kojima je doneo prve poklone, kako su ga šiptari hapsili na prelazu Merdare i kako su mu vlasti takozvane države Kosovo zabranili ulazak na teritoriju koju su oteli od srpske države. Promocija se kasnije pretvorila u pravu tribinu   a autor je na kraju  potpisivao svoja dela.