Најпрестижнију награду на 27. ФЕСТЕФ-у , Гран при „Златни пастир“ за најбољи домаћи филм, стручни жири у саставу : , Слободан Наумовић,Елизабета Коневска, и Драгомир Зупан Сл доделио је филму „ЦИПОВКА, ХЛЕБ КОЈИ СЕ СМЕЈЕ НА МЕСЕЦ“ ауторке ЈЕЛЕНЕ ВУКМАНОВИЋ, у производњи Радио телевизије Војводина, за богато документовано и фино исткану студију о посебној врсти хлеба – циповки која повезује различите националне традиције у Војводини, а од скора је препозната и као нематеријално културно наслеђе Србије.Награде су доделиле заменица председника општине Кучево Славица Булутић и директорка Центра за културу Јасмина Благојевић.
„ Сребрни пастири“ додељени су :
– за етнолошки запис филму „ВАМПИР ИЗ КИСИЉЕВА“, аутора НОВИЦЕ САВИЋАу производњи РТС – Студио Пожаревац ;
– за најбољу режију СЛАЂАНУ СТОЈАНОВИЋУ за режију филма „ДЕЈАН“,у производњи РТС – Дописништво Врање;
– за најбољи сценарио ауторки СВЕТЛАНИ МИЉАНИЋ за филм „ГАЛИПОЉСКИ СРБИ–ЈЕРУ МИ ПРОСИ ДУЛГЕР НИКОЛА“у производњи Радио телевизије Војводина;
- за најбољу камеру додељује се ЗЛАТКУ ЂУРЂЕВИЋУ за сниматељски рад у филму „ДРАГОМИРАЦ“ у производњи ТВ Центар – Свилајнац;
- за најбољу монтажу додељује се ЈОВАНИ ФИЛИПОВИЋ за монтажу филма „РЕТКА МЕЂУ СВОЈИМА – ГУСЛАРКА У СРПСКОЈ ТРАДИЦИЈИ“ у производњи РТС – Образовно – научни програм;
- за најбољи аматерски филм додељује се филму „САНЗИАНА“, ауторке Звездане Станојевић;
„Златни пастир“ и повеља CedricDallier за набољи страни филм додељен је филму„ЛЕТЕЋИ ФРАТАР“ редитеља ДАВОРА БОРИЋА, производња Хрватске радио телевизије;
„Сребрни пастир“ у страној конкуренцији додељује се ауторки ЛЕЈЛИ ТОПРАК из Турске, за филм „ЦРВЕНА МАРАМИЦА“
Жири је доделио и више Специјалних признања :
– ауторима филма „ЂУРЂЕВДАН У СЕЛУ КОГА НЕМА ВИШЕ“, АЛЕКСАНДРИ ЈОВАНОВИЋ И ЖАРКУ ЈОКСИМОВИЋУ,у производњи РТК2, за медијски допринос у оживљавању традиционалне културе у напоштеном српском селу на Косову;
– ауторки филма „КАД ИМА ШЉИВА ИМА СВЕГА“, ГОРДАНИ ПАЈИЋ, за обухватан присту култури шљиварства и трационалној обради шљиве;
- ИВИ КУЗМАНИЋУ и АЛЕКСЕЈУ ПАВЛОВСКОМ за филм „ХИША“, у производњи ХРТ, за проницљив филмски поступак којим се разоткривају парадокси који обележавају посао заштите споменика културе;
- ЕВИ ПИЈАЧ и МАТЈАЖУ ПИНТЕРУ, ауторима филма „РАШЋЧАРАНИ БИОСКОП“ из СЛОВЕНИЈЕ, за ефектан оглед о магијској моћи филма чијим приказивањем после много година аутори испуњавају завет покојног антрополога – синеасте и спајају различите гененрације у ритуалу заједничког гледања;
- НОВАКУ КНЕЖИЋУиз Вишграда, за филм „ПОСЛЕДЊИ РАБАЏИЈА“, за упечатљиву употребу различитих техника снимања у дочаравању тегоба које трпе људи и волови приобављању рабџијског заната.
