Какви су нам били предратни вашари ?

23551161_155839685033252_4131857705289353094_o
Share on facebook
Facebook 0

Један од своја три вашара Кучево одржава на Светог мученика Калиника (који се обележава 11. августа заједно са Св. мученицом Серафимом). Ни најстарији житељи нашег места, као ни писани трагови, нису пружили одговор од када се, и зашто баш на овог свеца ( није црвено слово ни црно подебљано у црквеном календару) одржава овај вашар или влашки –панађур. Једно је извесно – одувек се одржавао на просторима на којима и данас и оно основно увек је остало исто – ићи на њега, провести се, видети и бити виђен с једне стране а са друге, измамити што више пара од његових посетитеља. Што поштено, што непоштено…

Поновићемо део прошлогодишњег прилога о овом вашару :

Predratni hroničar starog Kučeva, Milorad Nikolić, u svojoj  „Monografiji Kučeva i Zvižda“ kaže :„Stoka, naročito krupna, predstavljala je najkurentniju robu na kučevskim vašarima. Od njenog prometa zavisio je promet svih ostalih roba.Kučevski vašari nisu bili samo veliki pazarni dani, nego i vrsta masovne svetkovine. Na vašar su dolazile čitave porodice, ko peške, ko zaprežnim kolima, dekorisanim lepim ćilimima, a svi svečano odeveni. Na vašar se dolazilo i radi rodbinskog i prijateljskog viđenja, predbračnih dogovora, zabave, provoda, prestiža i raznih vašarskih atrakcija…
Vašarište se naseljavalo 10-15 dana pre, a već uoči samog vašara bi oživelo. Zaposeli bi ga među prvima Cigani čergari, majmunari, mečkari, vračare, prosjaci, pikavičari i sitni lopovi, došli ko zna odakle i kakvim sve „poštenim“ poslom… Uoči samog vašara i u toku noći, pristizao je sve sam „pošten i elitni svet“ – prostitutke, secikese, džeparoši,kockari, naprstkaš, šibiceri, trangefrangeri, ruletaši – sve sam ovejani ološ koji manje više dolazi do seljačke crkavice na nedozvoljeni način. No, i od njih je bilo mnogo opasnijih i svirepijih.Čitav promet stoke, robe i novca bio je pod budnim okom hajdučkih jataka, inicijatora budućih krvavih događaja.
Još popodne, uoči samog vašara, cele noći i jutra tekla su svim prilaznim putevima zaprežna kola i stoka namenjena za prodaju. Nije se moglo spavati od škripe i tandrkanja kole i rike i blejanja stoke.Prodajni prostor je bio sličan današnjem, a uglavnom se sve prodavalo đuture i bez kantara.Luk se prodavao na vence, paprika na stotine, krastavci, patlidžani i bostan na komade.Čak i krupna i sitna stoka se prodavala đuture…Po vašarištu se tiskao ljudski mravinjak neki zbog pazara, stariji su prodavali i kupovali, mladež igrala u kolu, džeparoši i hajdučki jataci pratili devojke i mlade žene koje su oko grla nosile male i velike niske dukata i uramljene hiljadarke… Na sve strane dernjava, reklamiranje robe kroz plehane levke, naročito ispred cirkuskih šatri i ringišpila, uz treštavu muziku. Muzika narodna, raznovrsna, na sve strane, a oko svake igra kolo iznad koga se diže oblak prašine a niz lice igrača i pevača slivaju se potoci prljavog znoja.Od velike galame i muzike, a naročito duvačke, a sviralo ih je i po nekoliko istovremeno, ništa se nije moglo čuti“
.

Nije se mnogo promenilo, zar ne?

 

2,124 total views, 2 views today

Slider
Close Menu