„Мало је сликара на српској ликовној сцени који стварају и опстају више од три деценије, још мањи је број оних који својим ликовним изразом створе аутентичан и препознатљив потпис у уметности као што то полази за руком Миодрагу Милету Надлачком „ рекла је, између осталог, директорка Центра за културу Јасмина Благојевић приликом отварања изложбе којом се обележава 35 година уметничког стваралаштва Надлачког . Истакла је да је Миле дубоко уткан у основне поре Смотре „Хомољски Мотиви“ као сликар, сценограф, организатор , својевремено и директор Центра за културу, и зато не треба чудити да је трећи дан 51. Смотре посвећен управо њему. Одужујући му се Центар за културу је објавио и књигу „ Ка сопству“ која представља ретроспективу досадашњег рада уметника. О својим импресијама и виђењу Надлачкових дела као и о самој Монографији говорио је Зоран Чурлић, приређивач књиге.„Кучево је вечерас епицентар српске културе“ више пута је поновио Чурлић истичући монументалност и грандиозност Надлачковог стваралаштва које по квалитету спада у сам врх српске ликовне уметности данашњице.
О раду и делу Миодрага Милета Надлачког, своје мишљење је у писаној форми изнела и др Јелена Анђелковић Грашар :
. „Miodrag Nadlački je umetnik koji već 35 godina stvara svojevrsni svet slika i crteža specifične likovne poetike. U ovom bogatom umetničkom opusu, nalaze se dela različitog senzibiliteta, tematike, likovnog jezika, koja ipak u početnoj i krajnjoj instanci stvaralačkog čina imaju zajedničku prožetu nit, koja se samo kod pojedinih slikara duge karijere može prepoznati i nazvati jedinstvenim likovnim rukopisom Dugogodišnje građenje ličnog piktoralnog jezika, bazirano je takođe na dugoročnom promišljanju o elementima i principima koji grade sliku. Posmatrajući upravo te strukture od kojih su koncipirane kompozicije Miodragovih kreacija, posmatraču je teško da razluči jesu li mu poznate forme od kojih su stvarane imaginarne celine ili pak prepoznaje celovite forme i kompozicije koje su sačinjene od sitnih likovnih elemenata, nekada dovedenih do svojih osnova. Sve ukupno funkcioniše po savršenom sistemu ravnoteže, simetrije ili antičkog zlatnog preseka, naizgled prazne površine veoma su važan segment u odnosu na celokupnu kompoziciju, jer čine proporcionalan balans često do detalja razbijenim formama. Korišćenjem drevnih simbola, znakova ili čak totemskih obeležja, osećanja koja mogu biti izazvana često mogu biti vezana za arhetipske slike kolektivnog pamćenja, te zbog toga iako emocija ne bi bila izazvana „na prvi pogled“, mogla bi se pojaviti tek nakon što bi smo sliku upamtili, prepoznali i shvatili da je već imamo negde u sebi, u svom sećanju. U ovoj skrivenoj emociji nalazi se kvalitet i „tajni sastojak“ poetike Nadlačkog, jer ma koliko (ne)poznavali, (ne)razumeli se ili (ne)voleli umetnost, posmatrajući ova dela prema njima imamo osećaj bliskosti, percipiramo ih kao da ih već odnekud znamo i već zbog takvog osećaja koji ona bude u nama, prihvatmo ih i razumemo ih. U godinama koje su za njim ostvario je mnoga dela vredna posmatranja, razmišljanja i buđenja osećanja, a u godinama koje su pred njim, možemo samo da se nadamo da će Miodrag Nadlački nastaviti da prati zlatnu žicu svog stvaralaštva i svojim radom nastaviti da oplemenjuje svoje okruženje, ljude sa kojima živi i publiku kojoj se obraća.“
