Некако увек  уочи „белих поклада“(ове године су у марту), док се траже „суве ногице“ и буткице, многе од данашњих кучевачких бака , са сетом се сете доба од пре неколико деценија, кад су биле младе и кад им је најважније било да се извуку испод „паске“ својих бака и мама и да у друштву са својим другарицама, устрептеле и чежњиве, дозволе неком од најагресивнијих „чича“ ( момака сакривених под маскама) да им поред „реке“ (која се спушта са Бубана у Пек) кобајаги украде пољубац! Ех, како је то било… Момци ( данашњим речником казано – тинејџери а по неки и мало старији) би се маскирали ( обично свиленом чарапом преко главе) и онда би се залетали међу девојке и љубили их. Наравно, углавном се знало ко је иза које маске, и којој девојци стреми, и старији још увек памте нека  разрачунавања након поклада ( кад оћеш да љубиш оно што не треба мораш да будеш спреман и на који „буботак“)… Фотографију је послао Бранислв Вукићевић и представља „Чиче“ 1946. године ( …Ispod fenjera sa sesirom Baca, dole lezi Mira popa, harmonikas Ljuba cupa…).

Некад било, данас се спомињало…

Код Срба покладе се обележавају уочи васкршњег  или великог поста („беле покладе“).

Покладе су народни празник Словена. Његови корени су пагански и везани за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања великог поста уочи ускрса.