01.јануара по јулијанском а 14. по грегоријанском календару,  Српска православна црква прославља три празника : Светог Василија Великог, Обрезање Господа Исуса Христа и Нову Годину.

Свети Василије Велики (грч. Βασίλειος ὁ Μέγας, око 329–379), је био утицајни теолог и епископ Кесарије у Кападокији (Мала Азија). Сматра се оснивачем општежитељне  монашке  традиције у источном хришћанству.

Убрзо након смрти проглашен је за светитеља: православна црква га слави 1. јануара, а римокатоличка 2. јануара. Василије Велики, његов брат Григорије Ниски и пријатељ Григорије Богослов се називају кападокијским црквеним оцима. Њихова мајка се слави као Света Емилија.

Васиљевдан или Василица, у српском народу познат и као Мали Божић један је од најзначајних хришћанских празника. У календару СПЦ обележен је црвеним словом а у Богослужбеном уставу знаком великог празника ( црвени крстић у црвеном кругу) што значи да је у првој од 6 група у којима су рангирани сви црквени празници у години. Код Срба се поводом Светог Василија Великог припрема посебан колач, погачице од пшеничног брашна – василица. Код Грка је сличан колач познат као »vasilopita«. Васиљевдан Срби славе и као крсну славу а Грци и Руси као имендан.У 19. веку у српској кнежевини су овог дана одржаване народне скупштине а у Хиландару је обичај да бива годишњи сабор стараца.

Обрезање Господа Исуса Христа.Осмог дана по рођењу, Христос је по Мојсијевом закону, који је важио за сву јеврејску мушку децу, обрезан, при томе је добио име Исус ( како је то забележио евађелиста Лука) и по томе се и придаје изузетан значај овом датуму.

Нова година по јулијанском календару ( Стара, Православна , Српска)  је неформални традиционални православни празник који многи прослављају на исти начин као и ону по грегоријанском календару. Организују се многи дочеци на трговима или по ресторанима а СПЦ припрема ватромет код храма Светог Саве на Врачару.