У доба СФРЈ и комунизма прослављање Нове године по јулијанском календару било је најстроже забрањено. Све кафане и ресторани су морали бити затворени у 22 часа а посебан проблем су имали они који су рођени 13. јануара јер им се могло догодити да „надрљају“ због прославе рођендана! Било је то доба када је државна пропаганда тражила да се  људи отуђе од било каквог верског празновања: Славе, Божића, Ускрса, да што мање буду Срби а што више Југослевени. Али, Србин не би био Србин, кад из ината не би радио оно што му се брани, па многи који су сада у шестој и седмој деценији живота памте те кришом организоване прославе Српске Нове године. Слободно се може рећи да је обележавање и прослављање Српске Нове године након 2. Светског рата  почело као отпор комунистима који су покушали да уздрмају српски идентитет.

Дочек Нове године 13. јануара поприма масовне облике крајем прошлог века када у многим градским срединама почиње да се празнује на трговима, клубовима и ресторанима.

Где се све слави  јулијанска ( код нас познатија као) Стара, Православна, Српска Нова година ? Иако није званична,  у скоро свим земљама Балканског полуострва : Србији, Бугарској, Македонији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, православним деловима Хрватске али и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији. Интересантно је да се прославља и у неким немачким кантонима у Швајцарској и деловима Шкотске а празнују је и православни јапанци.